Author Archives: Suzi

Posle kiše dođe Sunce, kao po pravilu.

Svetlo obasja sve ono što je bilo skriveno u pljusku.

Ali ja više ne trčim ka njemu raširenih ruku.

Stavim jak zaštitni faktor.

Ne zbog Sunca, već zbog opekotina koje pamtim.

Napravim štit.

Nevidljiv, ali tvrd.

Retko ko ume da ga skine. Još ređe želi.

I to je tako.

More je bilo mirno, ali u njemu nije bilo spokoja. Sedela sam sa šoljom u ruci i gledala kako talasi brišu tragove koji nikad nisu bili naši. Deset dana u njegovom prisustvu, a retko kad sam zaista bila viđena. Nije umeo da stane ni pored sebe, a kamoli pored mene. Dva puta sam poželela da odem, ne zato što sam slaba, već zato što nisam znala kako da doprem do nekog ko beži i kad je tu.

Na kraju, ostala je šolja, kamen i spoznaja — ne mogu ga naučiti da bude ono što nikad nije poverovao da jeste.

Sju 🌹

🦋

Ne volim maj. Ni on mene.

Oca je odveo u nepoznato.

Doru mi je otrgnuo s ruku,

pre nego što sam stigla da kažem: ostani. 

Maj je kamen. Padne na grudi, ne da mi da dišem.

Ne pita.

Ne grli.

Ne obećava. Samo prolazi, gazi.

Ja bih da protrčim.

Ali maj stoji.

A ja, svaki maj – preživim.

Nije mi teško da priznam: danas, sa 56 godina, mnogo mi je lakše da se vratim proverenim muškarcima nego da tražim nekog novog.

Ne zato što ne verujem u ljubav, niti zato što sam ogorčena.

Već zato što sam umorna od objašnjavanja sebe –  od početka, od nule.

Umorna sam od razočaranja koje se sve češće pretvori u tišinu ili nedostatak osnovne nežnosti.

Provereni ljudi imaju prednost: znamo se.

Znam im glas, slabosti, dodire.

Nema mnogo iznenađenja, ali nema ni igrica.

Više mi ne treba da neko bude “uzbudljiv”  – treba mi da bude miran, dobar, poznat.

U mojim godinama, ljubav ne traži vatromet veliki. 

Traži mirno more, toplo jutro, tiho razumevanje.

A ja biram puteve kojima već znam da hodam –  jer više verujem sebi nego ikada pre.

Na drugom jastuku više niko ne spava, ali ja ga i dalje nameštam. On čuva tišinu prošlih večeri, dečje snove, šapat razgovora i osmeh psa koji hrče pored mene. I zato neka ih u mom krevetu.

Jedan za mene a i drugi za mene.

Jedan da sanjam a drugi da maštam.

U tome sam nepogrešiva.

Oduvek sam volela petak. Još kao klinka, pa kasnije kao tinejdžerka. Ima nešto u tom smiraju dana, u obećanju vikenda koji dolazi. Petak miriše na predah, na tišinu posle buke. Volim ga.

Neću se umanjivati da te ne bih uplašila.

Neću ćutati da bi ti mogao da se čuješ.

Neću pristati na pola, kad znam da vredim ceo svet.

Moje “ne” je jasno. Moje “da” se ne daje olako.

Moja ljubav nije nagrada – ona je izbor, luksuz, sila.

Ako me hoćeš, moraš znati da držiš prostor za moju istinu.

Ako me tražiš, znaj da dolazim sa stavom, srcem i standardima.

Nisam ovde da ti budem tiho rame.

Ja sam ona koja hoda ispred, pored, i nikada iza.

Ja sam žena koja ne pristaje – nego bira.

I od danas, biram sebe. Svaki dan. Bez izvinjenja.

Moj put je popločan iskrenošću, toplinom, emocijama i upornošću. Ne pristajem na manje od onog što dajem. Ne merim ništa na kantaru, ali ne želim da vučem nikog za mrvicu emocija. Ako je cena da ostanem sama do kraja života, neka tako bude.

Mir prija duši, ali nemir pokreće. Neki čudan miks mira i nemira – pa ko duže izdrži.

Završila sam priču pre mesec dana. Nije bilo lako, ali bilo je nužno. I zato pišem ovo – ne kao savetnica za ljubav, nego kao žena koja je prošla kroz dovoljno toga da sada zna sledeće:

Ako želite da budete srećne u ljubavi, zapamtite ova osnovna pravila:

Razvedenog muškarca birajte samo ako zna da je razveden. Zvuči smešno? Nije. Postoje oni koji su se formalno razveli, ali emotivno još uvek sede za stolom sa bivšom. Takvog ne želite. Ako ga bivša i dalje vrti oko malog prsta – bežite. Tu više nemate mesta. Ona komanduje, on izvršava. Vi ste tu samo kao prijatna pauza između njenih prohteva.

Ne trudite se previše. Kad vidite da morate da dokazujete svoju vrednost – znajte da ste već u pogrešnoj priči. Ljubav nije ni takmičenje ni audicija. Ako se dopisuje sa drugim ženama – recite mu to, okrenite se i idite. Ništa nema da se “razjasni”, ništa “nije značilo”. Značilo je dovoljno da se sakrije..

Ako bivša dovodi je*ača dok on pazi dete, a on to naziva normalnim – shvatite da ste u haosu. I nije važno koliko je „divan otac“. To ne znači da će biti dobar partner. Zapravo, često se iza te titule krije njegova potpuna emocionalna konfuzija.

Najvažnije – cenite sebe. Kada shvatite da ste peta rupa na svirali, da ste tu kad svi drugi otkažu, da ga delite sa prošlošću – raskinite. Odmah. Bez drame, bez objašnjenja. Samo – kraj.

I na kraju:

Nikada ne birajte razvedenog muškarca koji ne zna da je razveden.

Jer gde god da krenete – sa vama će ići i njegova bivša. I ne, ne zato što mora zbog deteta. Nego zato što joj je ostavio ključ od svog emocionalnog stana. A vi ste samo podstanar. 🌹

Nisam naučila sve iz lakih trenutaka.

Mnogo toga sam naučila, i mnogo toga propustila.

Uvek sam bila ona koja zna da preseče kad oseti da nešto nije za nju. Nekad brza, temperamentna, impulsivna. Umem da odem bez buke, ali ne bez razmišljanja. Ne zato što moram — već zato što mogu.

Nakon šest godina, srela sam čoveka sa kojim sam nekada delila planove, tišinu i nesporazume. Otišli smo na večeru, ne da bismo nastavili, već da zatvorimo ono što je ostalo otvoreno.

Rekla sam mu: „Izvini što se tada nismo razumeli. Nismo bili dovoljno zreli, izgleda.“

A možda nismo ni bili spremni. Možda smo jednostavno bili pogrešni ljudi u pogrešno vreme — puni ponosa, prazni od strpljenja.

Danas ne tražim objašnjenja, ne bežim od tišine i ne dokazujem ništa.

Sad ne trčim za onim što nije moje i ne ljutim se na ono što me zaobiđe.

Jer shvatila sam — nije svaka priča za zauvek, ali svaka dođe kad treba da me nauči nešto o sebi.

I to mi je dovoljno. I to je moj mir. 🦋