Author Archives: Suzi

Ni more, ni duše ne čiste se
bez bure. 🦋

Kažu da ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš. Istina je da odlično znaš šta imaš samo ti nikada ne pada na pamet da to možeš da izgubiš.

Da li se i vi pitate zašto je danas teško pronaći dobru devojku, ili zašto je generalno teško privući dobru i kvalitetnu ženu? Niste sami – ovo je pitanje koje danas veliki broj muškaraca ima.

Živimo u vremenu gde je društvo opsednuto instant zadovoljstvima, koje se takođe odražava na današnje (ljubavne) veze. Da pojednostavimo paradoks vremena u kojem živimo – nikada do sad nije bilo lakše doći do intime i nikada nije bilo teže pronaći pravu ljubav. Takođe ono što je bitno znati je da, ukoliko želite da pronađete dobru ženu, i vi morate da budete dobar muškarac. Jer, vi privlačite žene u vašem životu kakvi ste i vi sami, a ne one onakve žene kakve vi želite. Život nije uvek jednostavan, donosi nam razne izazove i prepreke (to je lepota života), koje se takođe pojavljuju i u vezama. Način na koji ste pristupali tim preprekama u prošlosti, su vas oblikovale u čoveka kakav ste danas.

Vrlo verovatno je i da neka iskustva nisu bila toliko prijatna i da su ostavila (nevidljive) ožiljke, ali to je prošlost koja se mora ostaviti iza sebe, jer da je promenimo – ne možemo, ali možemo izvući lekcije. Zato je bitno raditi na tome da se oslobodite straha, pesimizma i boli iz prošlosti, kako bi mogli da privučete pravu ženu.

Danas je teško naći dobru ženu.

Ovo je nešto što (nažalost) možemo čuti od mnogo muškaraca danas. Ali, ni sa ženama nije mnogo bolja situacija – mnoge se žene pitaju zašto je teško pronaći dobrog muškarca.

Živimo u vremenu gde su ljudi zaboravili kako je to komunicirati licem u lice i to je jedan od glavnih problema zašto su generalno međuljudski odnosi i ljubavne veze, takve kakve su danas. Pogledajte samo realnost oko sebe sledeći put kada izađete u provod ili na kafu. Ljudi sede za istim stolom, a ne komuniciraju. Umesto toga, proveravaju svoje društvene mreže i dopisuju se sa ljudima koji nisu pored njih. Ukratko, tu su ali nisu tu.

Ono što želim da kažem je da su mnogi muškarci zaboravili način kako se približiti ženi i kako je bolje upoznati, a ne samo površno.

Pored svega ovoga, na ovo takođe utiče i sopstvena percepcija stvari i kako vi vidite ovaj svet.

Postoje različite vrste ljubavi na ovom svetu, ali nikad se ne pojavljuje ista ljubav dva puta.

Muškarac koji je sposoban da prepozna koliko vredite kao žena, nikada vas neće ostaviti ako zna da nikada više neće naći ženu poput vas.

Bez obzira šta stoji na putu ili koliko nelogično se to čini, ukoliko ste bili sposobni da svojim smeškom naslikate zalazak sunca u različitim bojama i pokažete mu ljubav za koju nije verovao da postoji, nikada neće moći da vas ostavi.

Postoje momenti strasti i požude, ali ispod svega je ono što čini da muškarac ostane uz vas, je osećaj sigurnosti da bez obzira koliko dugo tražio ili koliko daleko otišao, neće nikada naći drugu ženu poput vas.

Postoje milioni ljudi na ovom svetu, postoje stotine s kojima možemo deliti povezanost i privlačnost – ali postoji samo jedna osoba koja postaje nezaboravna.

Bez obzira koliko puta se uveri da će joj odoleti, muškarac koji zna da je pronašao nešto što više nikada neće naći, nikada od nje neće odustati.

Neće joj okrenuti leđa i pustiti je da mu sklizne kroz prste. Neće odbaciti njenu magiju i pretvarati se da je ona obična poput vrapca koji peva pesmu o prosečnosti.

Stvar s pronalaženjem žene koju više nikada nećete izgubiti je da ona retko dolazi upakovana onako kako se nadate da će ljubav doći. Ona je sva naopaka – ili se možda radi o tome da vi niste znali šta je zapravo ispravno. Može biti zamršena ili povremeno izluđujuća, ipak njena zamršenost i intrigantnost je ono što se pokazuje najvećim izazovom za vaše skrivene potrebe.

Drukčija je kada je s vama – i vi to znate.

To je istinito o ovoj vrsti žene, ona ne pokazuje sve svoje karte bilo kome.

Kada se otvori i pokaže vam šta drži u rukama, to je uglavnom zapanjujuće i inspirišuće. Sačuvala je najbolje delove sebe za vas i dok drugi to mogu poštovati ili čak biti opčinjeni time, to nije zbog toga što je zapravo vide.

Ona stvara drukčiji svet unutar svoje mašte, onaj kojeg ne može svatko razumeti, ali s vama je otvorila vrata koja su ostala zatvorena.

Ima nezemaljske vrtove koji cvetaju gde je nekad bila samo suva i zapuštena zemlja. Muškarac neće napustiti ženu za koju zna da je nikad neće moći zameniti.

Svakom od nas je potrebno nešto drugo od partnera. Ljubav nije jedan kalup koji pristaje svima. Postoji milon različitih jezika i ukusa, boja i veličina i svi oni čekaju i kapaju u svojoj ugodnoj stvarnosti. Ono što je zadivljujuće za jednu osobu druga osoba može prevideti, ono što je jednome previše drugome može biti taman.

Stoga je ova žena, koja je nezaboravna, drukčija za svakog muškarca kojeg je očarala svojom stvarnošću. Ona može biti tiha ili će se možda prepustiti životu zabave.

Ne postoji takav osećaj poput onog da smo našli nešto specijalno, jer bez obzira kakve su naše individualne potrebe, svi se želimo osećati kao da smo pronašli blago. Želimo znati da smo osvojili lutriju u ljubavi i da nema nikakve dileme u nama da ne postoji niko drugi poput onoga kome smo dali svoje srce.

Muškarac nikada neće odustati od žene koja je ljubav koja se događa jednom u životu.

Ne kažem da će to biti lako, ali tako je s ljubavnim pričama – ne želimo da bude lako. Niko od nas ne ide u bioskop da bi gledao srećan završetak na početku filma. Umesto toga, volimo značajne preokrete, kada se sve čini izgubljenim i sva nada je minimalna.

Velike ljubavne priče nisu velike zbog toga koliko lako su se stvari događale u njima, već zbog poteškoća koje su njeni akteri prebrodili kako bi ljubav funkcionisala. Iskušenja i nevolje koje su pred nama ukoliko imamo sklonosti da idemo za onim što želimo i nagrada koja sledi, govore nam da bez obzira na sve, ova ljubav će uvek biti vredna toga. Ništa nikada nije gotovo i ako je zaista bio u stanju da vas pusti da odete, to je zbog toga što postoji drugi muškarac koji moli za to da jednog dana nađe nekoga poput vas. Vreme otkriva čak i najiskrenije boje. Ukoliko ove večeri zaspite ili se ujutru probudite sami, znajte da ne postoji ništa što možete učiniti da uverite muškarca u svoju vrednost ili da ga naučite tajnama čarolije koju stvarate.

Muškarac koji vas vidi i žena koja zaista jeste će znati da on nikada neće pronaći drugu koja je poput vas u svom životu.

I to će biti čovek koji vas nikada neće pustiti.

Nepoznat autor

Sezona je odmora i ljudi pokazuju mesta gde su, plavo more, kafu, piće, hranu a ja uživam u tome.

Od 2009-te nisam bila ali šta sad? Zato sam obišla banje, Švedsku….pa malo li je?

I pravo da vam kažem i ne privlači me. Godinama smo odlazili u Prčanj zbog Tam i upoznali smo svaki kamen, stazu, lokalne krave koje su bile prekoputa plaže.

Svega je tu bilo.

Jedne godine smo odlučili da posetimo Bugarsku.

Pa samo meni može da padne na pamet da uzmem najbolji hotel zbog dva bazena, bara u bazenu, djakuzija, tobogana. A more? Eeee, ono je bilo oko 800 m a voda tamna i neslana.

Toliko sam se smejala samoj sebi da vam ne mogu opisati.

Umesto da se radujem moru moju pažnju je privlačio restoran i bazenu.

Hit 😁

Mog muža je privlačila vruća jagnjetina zbog koje umalo nije u bolnici završio.

Plava kratka kosa i redovno su mi se obraćali na nemačkom.

Umesto da se radujem nečem drugom moj favorit je bio pečen krompir u ljusci sa dodatkom svega i svačega. Ludjakinja.

Gde god da odemo po nečemu me zapamte.

Devojka iz menjačnice je probala da me prevari oko iznosa promene 50 eu ali je samo probala.

Give me my money back, now!

I dan danas mi se smeju zbog toga ali sam ja dobila eure nazad.

Jadni Englezi u drugoj menjačnici. Tako su ih prevarili da mi ih bilo žao.

Ali ko im kriv kada ne znaju engleski.

😁😁😁

Tako da samo dragi moji putujte u toplije krajeve.

Ova žena će na sever.

Tamo mi je srce.

A more?

Uvek je na istom mestu i možda nekada odem opet.

Ne planiram.

Nikada ništa ne planiram.

Živim.

Jedan deo mene je otišao sa prvom pudlom Eli, jedan deo mene je otišao kada mi je otac umro na rukama, veliki deo mene je otišao sa Dorom. I podelila sam ovo srce nekako za sve drage ljude koji su pored mene. I nisam ista nakon 24.05.’22 💔 Niti ću biti. Tam i ja pretužne.

Mnogo godina je iza mene, za ispred ne znam, kako bude.

Nisam dugo pisala sa razlogom.

Pojavila bi se neka ideja ali mozak nije želeo da nastavi.

Činilo mi se kao da sam se predala.

Hm…

Ne liči to na mene. I bol sam umela da preguram lagano ali ovog puta moja duša nije htela da me pusti tek tako da idem dalje.

Nisam ni sada daleko odmakla ali pišem. Evo, imam snage da misli povežem u rečenice. One smislene rekla bih.

Od vesele graje u domu trenutno nas tri bitišemo.

Namerno ne želim da promenim par stvari u stanu jer bih time obrisala sećanje na dane kada su nastali.

Luna je stavila njuškicu na mene i gleda me kao da mi kaže: Dobra si ti, idemo dalje.

I idemo.

Kada mi je otac preminuo majka je pobacala pola ormana, brisala je danima iako je dugo bio bolestan. Valjda se tako bol umanjuje. Rekla sam joj da ne prestaje dok ne uradi sve.

Nakon uginuća Dore sam isto uradila.

Nisam jela ali sam danima bacala, pakovala i smanjivala količinu stvari u ormanu.

A onda je došla moja Tam i moja Monami.

Nastavile smo da bacamo, da menjamo, da svoju bol i nedostajanje očistimo nepotrebnim stvarima. Kupile boju za krečenje i promenile izgled doma.

Unele neki novi duh u zidove.

Utkale deo naših duša.

Četiri godine nismo ovako bile srećno a tužno besne.

Ne mogu to drugačije da opišem.

Bilo nam je potrebno to sve.

Ljubav je uvek tu ali je bila opipljiva tih dana.

Ozdravile smo jedna pored druge a unuka je bila lek koji je dodatno smirio sve. Svaka ima svoj život ali nikada nećemo jedna drugoj okrenuti ledja. I to smo znale ali nam je Dora pomogla da se rešimo prošlosti. Da ne plačemo danima već da je pustimo da mirno trčkara sa našom prvom pudlom Eli i sa mojim ocem/dedom.

Gledam u nežno roze zavese koje je Tam donela i zahvalna sam na danima koje smo provele zajedno.

Kako bi rekla moja unuka: Baba Suzi….ja gLaadna.

Daj babi ruku i ajmo da pojedemo nešto. Biraj.

Ona je birala a ja uživala.

Izabrale smo život.

Ne nismo mi bili ljubavnici. Nikad…! Samo smo se ponekad gledali, kad nisu gledali nas. I to je sve…! Oboje smo na lančiću nosili po polovinu davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo…Ko zna zašto, ta tajna je lebdela nad okeanom prošlog vremena, kao ukleta ladja. Negde ovde, daleko! Negde tamo, blizu. Ni na nebu ni na zemlji…Nismo bili ljubavnici nikad…! Samo smo se ponekad u dugim noćima,

punog meseca, malo tražili po talasnim dužinama čežnje. I to je sve…

Nepoznat autor

Ne pišem već duže a pravo da vam kažem ne mogu. Dorina smrt me je potresla i prosto sam poželela da sve odćutim.

Ponešto napišem da me ne zaboravite ali nemam inspiraciju za bilo koji tekst.

I ovo što pišem je da meni bude lakše, da ja pokušam da nadjem mir.

Neko će reći: Samo pas!

Ali je taj pas bio moj deo duše. Moj mali svet.

Znala je sve i volela nas do granica mogućeg.

Proputovala.

Živela jedno vreme sa mojom ćerkom i unukom.

Odvajanjem nje od njih ne zna se ko je više patio.

Svaki auto je zagledala, svakoj se devojci obradovala, u svaka kola je htela da udje.

Nije malo 11 godina.

Mnoge tajne je znala.

Mnogo naših suza je videla, mnogo pesama zajedno odskakala sa mnom.

Loptice jurila sa Lunom.

Bila obožavana od svih.

Sa njom je otišao jedan deo mene. Sa prvom pudlom Eli takodje.

Ostale smo Luna, Snežana i ja da budemo trojac.

Pas, mačka i jedna plava žena.

I zbog svega ja ne moram ništa.

Ali ono što se nikako neće promeniti je moja empatija za druge.

Ne tražim da me razumete.

Ne tražim ni da pročitate ako vas umara.

Meni je lakše da ove reči budu ovde.

Uskoro ću možda dobiti inspiraciju a možda ću se i zaljubiti a do tada će moja duša pokušati da zakrpi delove koji lebde oko mene.

Volite sebe i volite drage ljude.

Nemate reprizu.

Ljubi vas Sju.

Svaki novi dan je neka vrsta borbe. Sa samim sobom, sa prošlošću, sa današnjicom, sa budućnošću.
I neko to sve lepo složi, okrene, pogleda, pregleda, oduzme, pa sabere i tako…. Prodje život!
I pitam se da li su sve životne borbe, radosti, patnje uzaludne?
Duboko sam uverena da nisu 🎀🎀🎀

Ozdravljenje je dug proces. Ne dajte svakome da vidi vaše rane. I ono najvažnije – ne krvarite pred ljudima koji vas nisu posekli. Njih to ne zanima.