Author Archives: Suzi

Ne možemo u životu da zadržimo sve uspomene ali bi bilo dobro da one prave sačuvamo u srcu zauvek. A možda napravimo nove, još lepše. Do nas je.

Ovo je priča o jednom satu.

Za sve vas obična a za mene puna, ma prepuna emocija.

Nakon Dorinog uginuća veoma lep sat mi je spao sa ruke. Ne znam ni kako, ni gde… prosto ne znam.

Nisam mogla da dodajem na tugu još tuge i samo sam pustila da ga nema.

Stavila sam jedan drugi ali su me njegovi otkucaji nervirali. Ne volim da čujem to kucanje jer me čini tužnom. Svakim tim otkucajem postajem starija. Znam ja to i sama a ne treba on da me seća.

Kako si? Da li si se smirila malo zbog Dore?

Gledam poruku a suze same idu.

Uvek je znao da me pita u pravom trenutku mnogo toga, uvek je znao da iskreno brine da li sam ok.

Nisam dobro škorpijo, ali idem lagano. Hvala ti što pitaš.

Znaš, nisam ti kupio poklon za rodjendan ali biraj sama kada budeš imala snage. Nisam hteo da te umaram.

I odjednom klik.

Škorpijo, znam šta bih.

Reci.

Ispričam mu priču o gubitku sata i samo je rekao: Šalji link, biraj sama i stiže koji poželiš.

Izabrala sam.

Da me seti na Doru, na nas dvoje, na njega kao čoveka koji je uvek imao pregršt emocija da mi pruži.

U roku od tri dana je moj novi sat bio na ruci.

Ne mogu da opišem osećaj.

Zaslužila si ti mnogo više od tog sata i neću suzu da si pustila. Znam te dobro.

Uživaj i hoću da se osmehneš kad god pogledaš u njega.

Iza ovog sata su četiri godine kako se poznajemo.

Izgleda da je ovaj poklon došao u pravi čas.

I znam da je znao to.

Ovo je priča o jednom satu koji pokazuje vreme, tačno vreme. Ovo je priča o satu koji je mnogo više od običnog.

Ovo je sat koji ima toliko emocija i koji me tera da se osmehnem svaki dan.

Ne kuca a radi.

Taj mi je trebao.

Godine znam da idu ali emocije su utkane u svaku poru.

Neka ih.

Hvala ti dupla muška škorpijo.

Ovo je priča o Crnom i o Cici. Ponekad se pitam da li zaslužujemo ljubav koju nam daju? Pojedini ne ali zbog nas koji ih volimo i brinemo o njima – da.

Bila je godinama grupa pasa koje je sudbina dovela tu gde su bitisali – na ulici.

Moje dve šmizle i njih petoro je bilo milina za videti.

Neko se žalio kako napadaju ali to nije tačno. Pre bih rekla da su osetili zlu krv sa druge strane.

Godine su se lagano nizale i ostarismo nekako zajedno.

Jednom su moje pse i mene odbranili od dva velika psa.

Do kraja života ću pamtiti tu scenu.

Menjalo se vreme, menjali su se ljudi i jedan po jedan pas je bio otrovan.

Ne morate da ih volite, uvek kažem, ali ih ne ubijajte. Ne morate da ih hranite – hranimo ih mi kojima je stalo do njih.

I tako, od svih njih je ostao samo Crni koji je tugovao mesecima.

Nisu pomagale ni kesice hrane, ni maženje, ni ljubav.

Izgledalo je kao da se predao.

Svaki dan su on i čika Sava išli u garažu i bili zajedno.

Nakon skoro godinu dana od mnogo novih pasa u prolazu ostala je jedna predivna ženkica.

I eto radosti.

Crni je pored nje povratio sjaj u očima. Počeo je da trčkara, da se igra, da živi.

A ona?

Ona je toliko divna da ne postoje reči kojima bih je dostojno opisala.

I tako, malo po malo postadoše drugari.

Moje šmizle su je obožavale. Luna voli da se poljubi sa njom, voli da potrče zajedno.

I mislim da je Cica ostala sa razlogom.

Da nam unese onu vedrinu mladog psa i želju da joj plastična flašica bude omiljena igračka.

I ona će podeliti sudbinu voljenog uličnog psa sve dok neko ne bude poželeo da je udomi.

A zaslužuje svoje ljude, svoju činiju, svoj kutak i ruke koje će je maziti svaki dan.

Za sve lutalice, koji nisu na ulici svojom voljom, pišem ovo da ne budu zaboravljeni.

Ovo je za vas dvoje Crni i Cica.

Voli vas Luna i Sju.

Pogreše ljudi pa pomisle da me poznaju. Pomisle da je moj osmeh za svakog. Nije.

Pogreše ljudi u proceni i daju sebi pravo da sude. Meni.

To ne dozvoljavam nikome.

Opuste se i zanesu pa daju predloge, rešenja ničim izazvani.

Pustim ih. Pratim ih.

Uvek se sapletu. Mora bar nešto da ih natera da pokažu pravi lice.

Uglavnom sam zaslužna za to, svojim komentarom, nakon svega.

Bilo je situacija kada me je sve to mnogo povredjivalo. Bilo je dana kada sam otplakala jer me neko ne razume. Ili me razume kako njemu/njoj odgovara.

A onda sam porasla.

Zacelila rane i krenula dalje.

Postala velika devojka koja nije dala na sebe.

Više nikome.

I znate šta? Nakon mnogo godina poverovala jednom čoveku da je iskren.

Porešila sam.

I to je jedno veliko otrežnjenje bilo. Zar opet?

Nisam dugo nikome dozvolila da mi pridje jer moje emocije nisu za svakog.

Ono što je izgledalo kao divna priča postala je noćna mora.

Mnogo pitanja je lebdelo u vazduhu ali nisam imala kome da ih postavim.

I to je ok.

Upisala u životno iskustvo i ovo.

Krenula opet dalje.

I sve vreme su moji ljubimci bili pored mene, moja Tam naravno.

Kad god bih pomislila da odustanem samo bih odmahnula rukom.

Zbog koga?

I evo me….. živim i smejem se opet.

Čekam da se nešto promeni, da se nešto desi, da nekome budem potrebna ovakva kakva jesam.

Pomalo teška ponekad ali uvek iskrena.

U to ime odoh da prošetam psa Lunu jer ko zna šta me iza ćoška čeka.

Garant Crni i Cica da im iznesem vodu. Malo li je?

Mišljenja sam da sve što ti dođe u životu, dođe u baš pravo vreme. Ni rano ni kasno, nego onda kad kosmos misli da si spreman za to. ja na primer neke od svojih talenata da sam otkrio sa 20 godina do 30te bih bio mrtav.

Ali doći će sve u pravo vreme. Ako ti misliš da nisi spreman i ne prihvatiš to, to samo znači da ne poznaješ sebe dovoljno ili da si se ukenjao i zapalio. U oba slučaja si pajser koji će posle da ide i kune sudbinu mu kletu kako njemu nikad ništa neće dobro da se desi.

I neće sve da te udari po temenu i da ti se unese u lice da bi ga prepoznao. Nešto će samo da te očeše i da prođe, nešto ćeš videti iz daleka, ali fora je da biraš za čime ćeš se okrnuti i potrčati i za čime ćeš glasno viknuti.

Nemanja Cvijetić, inspirsan ličnim primerom.

***Nije istina da vreme menja stvari, jer stvari se ne menjaju same od sebe …

Vreme ništa ne menja.

S vremenom smo mi oni koji se menjaju, gledajući iste stvari na drugačiji način.

Gledajući s drugim očima …

*** Ne privlačiš ti loše momke. Ti ih prihvataš.

*** Potrudite se da uvek imate svoje srećno mesto. Za mene je to dom.

Volim moju kutijicu, moje ljubimce, moju fotelju u kojoj sedim i pišem obično. Volim taj mir doma mog. Ja sam ga takvim napravila.

Moj čardak ni na nebu ni na zemlji.

Ni more, ni duše ne čiste se
bez bure. 🦋

Kažu da ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš. Istina je da odlično znaš šta imaš samo ti nikada ne pada na pamet da to možeš da izgubiš.

Da li se i vi pitate zašto je danas teško pronaći dobru devojku, ili zašto je generalno teško privući dobru i kvalitetnu ženu? Niste sami – ovo je pitanje koje danas veliki broj muškaraca ima.

Živimo u vremenu gde je društvo opsednuto instant zadovoljstvima, koje se takođe odražava na današnje (ljubavne) veze. Da pojednostavimo paradoks vremena u kojem živimo – nikada do sad nije bilo lakše doći do intime i nikada nije bilo teže pronaći pravu ljubav. Takođe ono što je bitno znati je da, ukoliko želite da pronađete dobru ženu, i vi morate da budete dobar muškarac. Jer, vi privlačite žene u vašem životu kakvi ste i vi sami, a ne one onakve žene kakve vi želite. Život nije uvek jednostavan, donosi nam razne izazove i prepreke (to je lepota života), koje se takođe pojavljuju i u vezama. Način na koji ste pristupali tim preprekama u prošlosti, su vas oblikovale u čoveka kakav ste danas.

Vrlo verovatno je i da neka iskustva nisu bila toliko prijatna i da su ostavila (nevidljive) ožiljke, ali to je prošlost koja se mora ostaviti iza sebe, jer da je promenimo – ne možemo, ali možemo izvući lekcije. Zato je bitno raditi na tome da se oslobodite straha, pesimizma i boli iz prošlosti, kako bi mogli da privučete pravu ženu.

Danas je teško naći dobru ženu.

Ovo je nešto što (nažalost) možemo čuti od mnogo muškaraca danas. Ali, ni sa ženama nije mnogo bolja situacija – mnoge se žene pitaju zašto je teško pronaći dobrog muškarca.

Živimo u vremenu gde su ljudi zaboravili kako je to komunicirati licem u lice i to je jedan od glavnih problema zašto su generalno međuljudski odnosi i ljubavne veze, takve kakve su danas. Pogledajte samo realnost oko sebe sledeći put kada izađete u provod ili na kafu. Ljudi sede za istim stolom, a ne komuniciraju. Umesto toga, proveravaju svoje društvene mreže i dopisuju se sa ljudima koji nisu pored njih. Ukratko, tu su ali nisu tu.

Ono što želim da kažem je da su mnogi muškarci zaboravili način kako se približiti ženi i kako je bolje upoznati, a ne samo površno.

Pored svega ovoga, na ovo takođe utiče i sopstvena percepcija stvari i kako vi vidite ovaj svet.

Postoje različite vrste ljubavi na ovom svetu, ali nikad se ne pojavljuje ista ljubav dva puta.

Muškarac koji je sposoban da prepozna koliko vredite kao žena, nikada vas neće ostaviti ako zna da nikada više neće naći ženu poput vas.

Bez obzira šta stoji na putu ili koliko nelogično se to čini, ukoliko ste bili sposobni da svojim smeškom naslikate zalazak sunca u različitim bojama i pokažete mu ljubav za koju nije verovao da postoji, nikada neće moći da vas ostavi.

Postoje momenti strasti i požude, ali ispod svega je ono što čini da muškarac ostane uz vas, je osećaj sigurnosti da bez obzira koliko dugo tražio ili koliko daleko otišao, neće nikada naći drugu ženu poput vas.

Postoje milioni ljudi na ovom svetu, postoje stotine s kojima možemo deliti povezanost i privlačnost – ali postoji samo jedna osoba koja postaje nezaboravna.

Bez obzira koliko puta se uveri da će joj odoleti, muškarac koji zna da je pronašao nešto što više nikada neće naći, nikada od nje neće odustati.

Neće joj okrenuti leđa i pustiti je da mu sklizne kroz prste. Neće odbaciti njenu magiju i pretvarati se da je ona obična poput vrapca koji peva pesmu o prosečnosti.

Stvar s pronalaženjem žene koju više nikada nećete izgubiti je da ona retko dolazi upakovana onako kako se nadate da će ljubav doći. Ona je sva naopaka – ili se možda radi o tome da vi niste znali šta je zapravo ispravno. Može biti zamršena ili povremeno izluđujuća, ipak njena zamršenost i intrigantnost je ono što se pokazuje najvećim izazovom za vaše skrivene potrebe.

Drukčija je kada je s vama – i vi to znate.

To je istinito o ovoj vrsti žene, ona ne pokazuje sve svoje karte bilo kome.

Kada se otvori i pokaže vam šta drži u rukama, to je uglavnom zapanjujuće i inspirišuće. Sačuvala je najbolje delove sebe za vas i dok drugi to mogu poštovati ili čak biti opčinjeni time, to nije zbog toga što je zapravo vide.

Ona stvara drukčiji svet unutar svoje mašte, onaj kojeg ne može svatko razumeti, ali s vama je otvorila vrata koja su ostala zatvorena.

Ima nezemaljske vrtove koji cvetaju gde je nekad bila samo suva i zapuštena zemlja. Muškarac neće napustiti ženu za koju zna da je nikad neće moći zameniti.

Svakom od nas je potrebno nešto drugo od partnera. Ljubav nije jedan kalup koji pristaje svima. Postoji milon različitih jezika i ukusa, boja i veličina i svi oni čekaju i kapaju u svojoj ugodnoj stvarnosti. Ono što je zadivljujuće za jednu osobu druga osoba može prevideti, ono što je jednome previše drugome može biti taman.

Stoga je ova žena, koja je nezaboravna, drukčija za svakog muškarca kojeg je očarala svojom stvarnošću. Ona može biti tiha ili će se možda prepustiti životu zabave.

Ne postoji takav osećaj poput onog da smo našli nešto specijalno, jer bez obzira kakve su naše individualne potrebe, svi se želimo osećati kao da smo pronašli blago. Želimo znati da smo osvojili lutriju u ljubavi i da nema nikakve dileme u nama da ne postoji niko drugi poput onoga kome smo dali svoje srce.

Muškarac nikada neće odustati od žene koja je ljubav koja se događa jednom u životu.

Ne kažem da će to biti lako, ali tako je s ljubavnim pričama – ne želimo da bude lako. Niko od nas ne ide u bioskop da bi gledao srećan završetak na početku filma. Umesto toga, volimo značajne preokrete, kada se sve čini izgubljenim i sva nada je minimalna.

Velike ljubavne priče nisu velike zbog toga koliko lako su se stvari događale u njima, već zbog poteškoća koje su njeni akteri prebrodili kako bi ljubav funkcionisala. Iskušenja i nevolje koje su pred nama ukoliko imamo sklonosti da idemo za onim što želimo i nagrada koja sledi, govore nam da bez obzira na sve, ova ljubav će uvek biti vredna toga. Ništa nikada nije gotovo i ako je zaista bio u stanju da vas pusti da odete, to je zbog toga što postoji drugi muškarac koji moli za to da jednog dana nađe nekoga poput vas. Vreme otkriva čak i najiskrenije boje. Ukoliko ove večeri zaspite ili se ujutru probudite sami, znajte da ne postoji ništa što možete učiniti da uverite muškarca u svoju vrednost ili da ga naučite tajnama čarolije koju stvarate.

Muškarac koji vas vidi i žena koja zaista jeste će znati da on nikada neće pronaći drugu koja je poput vas u svom životu.

I to će biti čovek koji vas nikada neće pustiti.

Nepoznat autor

Sezona je odmora i ljudi pokazuju mesta gde su, plavo more, kafu, piće, hranu a ja uživam u tome.

Od 2009-te nisam bila ali šta sad? Zato sam obišla banje, Švedsku….pa malo li je?

I pravo da vam kažem i ne privlači me. Godinama smo odlazili u Prčanj zbog Tam i upoznali smo svaki kamen, stazu, lokalne krave koje su bile prekoputa plaže.

Svega je tu bilo.

Jedne godine smo odlučili da posetimo Bugarsku.

Pa samo meni može da padne na pamet da uzmem najbolji hotel zbog dva bazena, bara u bazenu, djakuzija, tobogana. A more? Eeee, ono je bilo oko 800 m a voda tamna i neslana.

Toliko sam se smejala samoj sebi da vam ne mogu opisati.

Umesto da se radujem moru moju pažnju je privlačio restoran i bazenu.

Hit 😁

Mog muža je privlačila vruća jagnjetina zbog koje umalo nije u bolnici završio.

Plava kratka kosa i redovno su mi se obraćali na nemačkom.

Umesto da se radujem nečem drugom moj favorit je bio pečen krompir u ljusci sa dodatkom svega i svačega. Ludjakinja.

Gde god da odemo po nečemu me zapamte.

Devojka iz menjačnice je probala da me prevari oko iznosa promene 50 eu ali je samo probala.

Give me my money back, now!

I dan danas mi se smeju zbog toga ali sam ja dobila eure nazad.

Jadni Englezi u drugoj menjačnici. Tako su ih prevarili da mi ih bilo žao.

Ali ko im kriv kada ne znaju engleski.

😁😁😁

Tako da samo dragi moji putujte u toplije krajeve.

Ova žena će na sever.

Tamo mi je srce.

A more?

Uvek je na istom mestu i možda nekada odem opet.

Ne planiram.

Nikada ništa ne planiram.

Živim.

Jedan deo mene je otišao sa prvom pudlom Eli, jedan deo mene je otišao kada mi je otac umro na rukama, veliki deo mene je otišao sa Dorom. I podelila sam ovo srce nekako za sve drage ljude koji su pored mene. I nisam ista nakon 24.05.’22 💔 Niti ću biti. Tam i ja pretužne.