Upoznali smo te, Garo, kada si tek bio izbačen iz porodične kuće, zajedno sa svojim drugom Žutim. Bračni par koji je živeo s vama je preminuo, a vas dvojica ste ostali bez doma. Žuti je otrovan, a ti si ostao.
Kada si došao u naš kraj, imali smo pudlu Doru, onda je došla Luna, pa Maza. Ne znam koliko si već dugo bio tu, ali vremenom smo se navikli jedni na druge. Dolazili su i drugi psi, neki su odlazili, neki ostajali. Tu su bili i Cica i Kraka, a ti si, Garo, uvek bio tu.
Ovo ti pišem da ne budeš zaboravljen, jer godine te već stižu. Po proceni veterinara, imaš skoro 15 godina, a pojavio se i tumor koji ne mogu da operišu. Malo si usporen, ali si još tu. I dalje si deo naših života, našeg kraja i svega onoga na šta smo navikli i što volimo.
Pre četiri godine udario te je kombi.
I onda je ova luda žena, kako bi neki rekli, zvala sve živo ne bi li te neko spasao. Nisam odustajala dok pomoć nije stigla. Spasili su te, a ti si proveo mesec dana na oporavku.
I neka sam luda! Bar sam te spasila.
Drugi su te tri dana gledali i slušali kako zavijaš s druge strane zgrade, a ja nisam prestala da tražim pomoć dok te nisam zbrinula.
Ako je to ludilo, onda volim to svoje ludilo. Volim što nisam okrenula glavu i što si preživeo. I volim što si i danas tu, prisutan u našim životima već više od deset godina.
A znaš šta me najviše boli u celoj tvojoj priči?
To što nikada nisi želeo da odeš da živiš kod nekoga iz zgrade. Mnogi su pokušavali da te povedu, da ti pruže dom, ali ti si cvileo, plašio se i vraćao se na ulicu. Nisi hteo da odeš.
Ponekad se pitam da li si, posle svega što si doživeo, prestao da veruješ da negde ponovo možeš da pripadaš. Nekada si imao svoje ljude, a onda si ostao bez njih i bez svog doma. Ne znam šta se dešavalo u tvojoj maloj glavi, ali kao da si odlučio da zauvek ostaneš ulični pas.
A mi smo te hranili, mazili, pazili i brinuli o tebi. Čika Sava te redovno vakciniše, zove veterinare i vodi računa o tebi. Svi smo te nekako prihvatili kao svog, iako nikada nisi postao ničiji kućni pas.
Ipak, Garo, ti za mene nikada nisi bio samo ulični pas.
Jer ti si nekome važan. I danas si važan.
Znaš šta uvek radiš kada čuješ moj glas? Legneš na leđa i tražiš da te mazim. I kako da ti odolim? Kako da prođem pored tebe, a da te ne pomazim? Kako da odbijem taj pogled i poverenje koje mi i dalje poklanjaš?
Šta bi to uopšte značilo da pas koji ima skoro 15 godina više ne poželi da oseti ruku koja ga mazi?
Mazimo se i gledamo.
Ali znam da ćeš jednog dana otići.
I biće mi žao, Garo. Zaista će mi biti žao naših šetnji po kraju sa Dorom i Lunom, svakog maženja, svakog tvog pogleda. Biće mi žao što te više neću videti na tvom mestu, što neću moći da te pozovem i gledam kako se okrećeš prema meni.
Verujem da je Žuti negde gore, u raju, jer verujem da svi psi idu u raj. I verovaću da ćeš jednog dana i ti otići tamo, da ćeš ponovo sresti svog Žutog i da ćete zajedno trčkarati, slobodni od svega što vas je ovde bolelo.
Verujem da će tamo biti i Cica, i Kraka, i moja Dora, i moja Eli, i moja Maza. Da ćete se svi ponovo sresti, da više neće biti bolesti, udaraca, otrova, napuštanja i usamljenosti. Samo trčanje, mir i ljubav.
Ne želim drugačije da razmišljam.
A do tada, Garo, tu si. I dok si tu, maziću te, paziti i voleti. Dokle god budeš želeo da priđeš mojoj ruci, ona će biti tu za tebe.
Ova luda žena te je volela svih ovih godina i voleće te do granica mogućeg. Ako se ljubav uopšte može izmeriti, neka neko pokuša da izmeri ovu moju za tebe.
Volim te i sa tvojim godinama, i sa usporenim koracima. Volim te i kada samo ležiš i gledaš me, jer i tada mi tvoj pogled govori da me voliš.
I zato ti ovo pišem. Da ostane trag o tebi, o tvom životu i svemu što si nam značio. Da jednog dana, kada te više ne bude, ostane zapisano da si postojao, da si bio voljen i da nikada nisi bio zaboravljen.
Ovo je za tebe, Garo. Ili Crni, kako te ko zove.
Za tebe koji si ostao na ulici, ali nikada nisi bio sam.
Za tebe koji si nam poklonio više od deset godina svog prisustva i koji i danas, uprkos svemu, okreneš stomačić prema meni i tražiš da te pomazim.
Da nikada ne budeš zaboravljen.
Nikada, Garo.
Tvoja luda žena Sju. ❤️🐾
