Zvončica 🌸

Danas sam shvatila koliko sam se promenila. Ne naglo, ne dramatično, nego tiho, sloj po sloj kao žena koja više ne mora da dokazuje, nego da razume.

Nekada sam reagovala brzo, glasno, bez zadrške. Danas znam da budem i tišina. Ona koja ne znači slabost, već izbor. Naučila sam da ne moram u svaku borbu da uđem, niti svaku reč da izgovorim. Ali isto tako znam kad treba da budem glasna, jasna i nepokolebljiva. Jer promena nije značila da sam izgubila sebe. Naprotiv.

Moj temperament je ostao. Moja vatra nije ugašena. I neće biti.

U meni i dalje živi ono dete koje se raduje sitnicama, koje ume da bude zvrk, da se smeje glasno, da bude impulsivno i iskreno. I ne želim da to ikada nestane. Jer upravo ta mešavina ozbiljnosti i lakoće, snage i nežnosti to sam ja.

Moja ćerka kaže da sam njena Zvončica. Kupila mi je mali privezak i rekla: “Mama, nemoj nikad da odrasteš.” I shvatila sam nije tražila da budem neodgovorna. Tražila je da ostanem živa. Svoja. Autentična.

A to ponekad umori. Istina je. Biti odlučna, svoja, uporna to nosi težinu. Ostavlja trag na telu, na umu. Osetim to sada. Ali uprkos svemu ovaj život ima smisla.

Sedela sam danas u kolima sat vremena dok mi je ćerka plakala pred operaciju. I pričala sam joj o sebi ne da bih bila jaka, nego da bih joj pokazala da snaga postoji. Da se preživljava i ono što deluje nepodnošljivo. Da su strah i hrabrost često u istoj rečenici.

Rekla sam joj nešto što sam i sama učila na teži način:
Da bi bila dobra drugima, moraš prvo biti dobra sebi.
Ako sebe zaboraviš izgubićeš i ono što daješ.
Ako imate jednu bananu, delite je na četiri dela ne na tri.
Jer majka nije rob.
Majka je primer.

Deca ne mogu biti ponosna na nekoga ko ćuti i nestaje. Mogu biti ponosna na nekoga ko stoji, i kad je teško.

Na kraju mi je rekla: “Hvala.”
Hvala što sam joj rekla ono što je već znala, ali joj je trebalo da čuje.
Hvala što sam joj potvrdila da misliti na sebe ne znači biti loša majka.

Znači biti celovita.
Znači učiti svoju decu da su i deo porodice ali i svoje ličnosti.
Da pripadaju, ali da ne nestanu.

I da porodica ne napušta porodicu.
Ali ni žena ne napušta sebe.

Sju 🌸