Moj razvod 🧚🏻‍♂️

Da ja malo pišem o sebi i osećaju nakon razvoda. Neću nikog kriviti jer da je bilo volje sa obe strane ne bismo stavili tačku na brak. Nekako sam smatrala da čvrsto stojim na nogama i da je ovo još jedna prepreka koju treba preći. Malo li sam ih pregurala? Ne…Ali ne beše tako.

Obavili smo razgovor, obavestio me da ima drugu ženu. Poželela sam mu sreću i rekoh jaka sam ja 💪 Onda krene preispitivanje, sećanje gde smo pogrešili, gde sam ja pogrešila. Setim se lepih stvari pa onda ružnih. Otplačem pa osmeh i medju ljude.

Godinama sam krila da sam razvedena da ne bih dobila epitet RASPUŠTENICA na koju svako misli da ima pravo. Ćutala sam i glumila. Išlo mi je dobro. Skoro 4 godine sam bila tužna jer sam smatrala da je brak za ceo život. Gledala svoje roditelje i pomislila da tako treba.

Najteža su mi bila letovanja ako će te iskreno. Gledala sam sa terase porodice kako se pakuju i odlaze na more, reke, planine. Te prve godine sam otplakala svaki auto. Vremenom sam naučila da je moja Ada moje more. Sednem u auto i pravac kafić Makondo. Sama…. naučila i to.

Ovo nije patetika i molim da ga ne shvatite tako. Prosto pišem svoje vidjenje i kako sam se borila. Volim porodicu i za mene je razvod bio katastrofa. Ne treba ni ostati u lošim brakovima i tu se slažem ali je teško. Meni je bar bilo… Godine su učinile svoje i idemo dalje.