Bilo bi dobro….

Bilo bi dobro da manje znam, manje osećam, manje razumem, manje shvatam….ali ne ide to tako.

Mora ova moja glava stalno nešto da čita, da uči, da pita i nikako da pustim ove sive ćelije da odmaraju.

Valjda me to i drži svih ovih godIna. To što znam gde bih mogla da se sapletem, što znam da prepoznam laž.

Nije dobro što mi previše razmišljanja odvede mozak na mesta koja ne volim pa počnem da se preispitujem.

Koju ja borbu imam kada biste znali.

E ovo je super ovako. A možda bi moglo i onako.

I onda se nasmejem i kažem sebi da popustim malo i uživam u životu. Onda pustim muziku pa zaigram koliko me noge nose. Otpevam ljudski i malo zbunim ljubimce. Nije njima lako sa mnom.

Umem da budem daleka, nepristupačna, zatvorena i tudja.

Tako neki dan mi donese takve misli. Tada napišem najbolje tekstove. Oslobodim misli potpuno.

Ponekad me i blokiraju ali je to veoma retko.

Ume romantik u meni da se probudi pa da me razneži. Zna tako da me odvede na mesta o kojima maštam. Natera me da zatvorim oči i zamislim kako je sve dobro. Kako sam negde u zagrljaju svaki dan, kako me neko čeka kada se vratim sa posla.

Ma daj romantik….

Vrati se u stvarnost.

Pogledaj oko sebe.

Samo ti znaš čime ti se duša puni i šta je za tebe najbolje.

Kreni.