Zašto pišem blog 🦋

Kada mi nije dan ja pišem. Kada sam srećna ja pišem i pričam. Odavno su moje misli bile svuda nabacane i onda sam odlučila da krenem sa pisanjem bloga.

Pitala za savet čoveka koji je već ovde i lagano krenula.

Mnogo toga se ovde nalazi.

Moj život pretočen u slova.

Moje radosti, moje boli, moje uspomene, moja nedostajanja.

Ponekad su tekstovi lepi, ponekad nisu ali sve je to deo mene.

Koliko puta sam otplakala tekst koji je ovde i ne zna se. Neka sam.

Sve što znaju moji dragi ljudi sam poželela da znaju i ljudi koji me ne poznaju.

Nema tu tajni.

Ja sam jedna obična žena, ćerka, supruga (bila), sestra, majka, baka, tetka.

Ljubitelj životinja veliki.

Emotivac koji se čuva gardom prema drugima. Lakše mi je tako.

Jedan blizanac koji je večito dete. Verujem u Deda Mraza i dalje, u Božićne filmove, smoki, kolač i mir moje dnevne sobe.

Ko me voli – voli me. Kome nisam draga i to je ok. Ne mogu prijati svima.

Zato volim da pišem o svemu.

Volim da ostavim deo svoje duše u tekstu i znam da to umete da osetite.

Hvala što čitate.