Hvala ti 🦋

Hvala ti za godine koje su bile lepe. Za trud oko svega. Za divnu ćerku koju imamo. Za divnu unuku.

Hvala ti što si pomogao mojim roditeljima kada je trebalo jer su i oni tebi.

Hvala ti što si umeo da me iznenadiš ponekad. Da mi pokažeš i tu neku emociju koja je zaspala.

Hvala ti za sve ono dobro.

Ne zaboravlja ova glava ništa.

Hvala ti što me NISI voleo i što si dozvolio da ti njene plave oči budu lepše od mojih zelenih. Razumem te, ljudi smo.

Hvala ti što nisi primetio koliko sam bila fer i iskrena uvek.

Hvala za svaku suzu nakon toga. Zbog njih sam ojačala. Postala možda i hladna ali ne za svakog.

Hvala ti što si me ostavio. Da to nisi uradio ne bih odsamovala i presabrala sebe. Ne bih upoznala čoveka koji mi je pokazao kako može da se voli žena. O kako bih umrla glupa.

Ne bih sela u auto i otišla na večeru u NS, u etno selo sa drugaricom…..ne bih znala da to sve postoji. Ne bih otišla na bazen i odličnu klopu nakon toga. Prosto ne bih, jer sam znala za posao, dom, dete, roditelje, ljubimce.

Hvala ti što si me pitao da ti se vratim kada ti sa njom nakon pet godina nije više bili lepo. Hvala MENI što sam rekla NE.

Hvala ti što sam nakon tebe opet vratila osmeh na lice. Hvala tvojoj majci i sestri što su me nakon dvadeset godina najzad pohvalile. Dobra žena – kažu. A bila sam to uvek samo su videle nešto drugo. Ono što ste zamislile.

Hvala ti za sve ono dobro a i za loše. Naterao si me da odrastem u 45-toj opet. Da shvatim da sam gradila kulu od peska. Vetar je kulu srušio i meni su zrnca peska upala u oko. Otplakala, izvadila ih i krenula dalje.

Sama.

Hvala ti i za to.