Kad bih se ponovo rodila, išla bih istom ulicom. Napravila iste greške. Ne zato što su bile pametne, nego zato što su bile jedine koje sam tada znala. Možda jedino ne bih pala one zime kad je bio led i slomila skočni zglob. Sve ostalo bih ponela opet.
Sve što me je lomilo, naučilo me je nečemu. Iskustvo ne ulepšava čoveka, ono ga razotkrije. Danas, sa 57, imam i padove i uspone, osmeh i suze. Ne dugujem objašnjenja. To je moj život i moje ime stoji ispod svega.
Nisam planirala mnogo toga što se desilo. Ali jesam znala jedno: neću trpeti život bez ljubavi. Radije ću biti sama nego pogrešno vezana. I to ne bih menjala. Razvela sam se i izabrala sebe, iako to nikad nije najlakši put.
Da li će se neko pojaviti iza ćoška? Možda. Ako se pojavi, neka zna da dolazi u gotovu priču, sa pukotinama i snagom. A ako se ne pojavi i to je u redu. Jer ja već živim život koji je moj.
Sju 🦋
🦋 SuziSju 🦋 