Ljubav i seks često se stavljaju u istu rečenicu, kao da jedno automatski podrazumeva drugo. A istina je da to nisu iste stvari. Povezane jesu ali nisu nerazdvojne.
Ljubav bez kvalitetne bliskosti ne opstaje. Može da traje iz navike, iz straha, iz obećanja, ali vremenom postaje tišina koja počne da pritiska. Jer bliskost nije luksuz u odnosu, ona je njegov temelj.
S druge strane, može da postoji snažna hemija bez ljubavi. Dešava se da se dvoje ljudi sretnu, prepoznaju nešto u pogledu, u dodiru, u načinu na koji dišu isto u istom trenutku. Bez planova, bez obećanja, bez velikih reči, samo prisutnost i usklađenost. I ponekad je to dovoljno makar trajalo jednu noć.
Postoje susreti koji su kratki, a ostave utisak potpune povezanosti. Postoje pokušaji odnosa u kojima je bilo emocija, brige i želje da se uspe ali tela nikada nisu pronašla zajednički jezik. Ljubav nije uspela da nadomesti ono što nije postojalo prirodno.
Ono što se unese među četiri zida ne može da se objasni spolja. Tamo nema uloga, nema publike, nema opravdanja. Ili postoji usklađenost ili ne. I nijedna količina emocije ne može da je izmisli ako je nema.
Idealno je kada se ljubav i bliskost sretnu. Kada emocija ima gde da se smesti, a dodir ima smisao. Ali život nas često uči da te dve stvari ne dolaze uvek zajedno. I to nije poraz već spoznaja.
Jer nije svaka hemija ljubav.
I nije svaka ljubav dovoljna.
Sve zavisi od onoga što dvoje ljudi unesu u odnos i koliko su spremni da budu iskreni prema sebi.
Sju 🦋
🦋 SuziSju 🦋 