Ljudi provedu život stegnutih šaka čuvaju svaki dinar, svaku sitnicu, svaki dah, kao da će sutra biti velika poplava pa će ih spasiti baš to što su se juče odrekli sebe. A onda ih pregazi vreme. Pregazi ih život koji nisu živeli.
Jer čemu služe pare ako ti duša ostane prazna? Čemu služi bogatstvo ako si ga stekao siromašeći sebe? Videla sam ljude koji su umrli bogati, a živeli bedno. Štedeli su kao da gomilaju zlato, a trošili sebe kao da su ničiji. A na kraju uživa neko drugi. Neko ko nije ni znao za njihove nedelje bez kafe, za zime bez grejanja, za odricanja koja su postala navika.
U životu moraš da daš. Moraš sebi da napraviš gušt, da budeš malo hedonista, da osetiš da si živ. Pare se vraćaju, vreme ne. “Bolja vremena” su često samo izgovor jer kad napokon dođu, možda ih ti više nećeš umeti ili moći dočekati.
Ne možeš poneti ništa sa sobom. Ali možeš ostaviti trag da si živeo, voleo, trošio na radost, na put, na muziku, na kolač podeljen sa dragom osobom, na sebe. Na život.
Uštedi na glupostima, ali nikad na radosti. Ona je jedina investicija koja se zaista isplati.
Sju 💛
🦋 SuziSju 🦋 