Sa godinama se sve menja. Postajemo stariji, zreliji ili bi bar trebalo da bude tako. I ne mogu ja sada, sa svojih 57, da mislim isto ono što sam možda mislila sa 47. Neke stvari su mi i tada bile jasne, ali danas su još jasnije.
Niko mi ne može prodati maglu – nije mogao ni onda, a ni sada. Želela sam upravo ovo što danas imam: mir, ljubav i sve ono što čini život vrednim. I znate šta? Radije bih ostala sama, nego bila s bilo kim. Bila sam sama i naučila da to nije strašno. Strašno je biti sa nekim, a osećati se usamljeno.
Zato mislite o tome. A ja? Ja danas uživam. I to mirno, dostojanstveno, onako kako sam zaslužila.
🦋 SuziSju 🦋 