Vozi Sju, vozi… 🤍

Znaš šta sam naučila? Da život ne čeka. Niti ja.

Nema popravljanja muškaraca. Nisam servis, ja sam autoput. Ako ne zna da vozi – neka uzme bicikl. Moj Audi nije za amatere.

Neću da mi bude dosadno. Hladno. Neemotivno. To me guši. Ako nema vatre i ako nema onog pogleda koji mi kaže „s tobom bih pravio haos“ – mrš u tri  lepe pm.

Nemam vremena za folirante, alkose i večne dečake koji „još nisu spremni“. Nisam ni ja spremna za glupost.

Hoću život. Hoću muziku, brzinu, svog psa i mačku, svoj mir i osmeh koji ne skidam. Hoću unuke koji mi trče po kući, a ne muškarca koji ne zna gde mu je leva ruka.

Neću biti ničija rezerva, ničija terapija, ničiji projekt „kako da postanem čovek“. To nije moj posao. Moj posao je da živim. I da vozim autoputem na 140 dok mi kosa leprša i srce lupa.

Ako se pojavi neko – dobro. Ako ne – još bolje. Jer ja ne molim, JA biram.

Vozi Sju, vozi. 

Jer na tvom autoputu nema mesta za budale.