“Tokom povlačenja srpske vojske i naroda preko Albanije 1915. godine, kralj Petar I Karađorđević išao je pešice, rame uz rame sa svojim vojnicima i narodom. U ledenoj koloni, u snežnim gudurama, srela ga je seljanka iz Slovca, Makrena Spasojević. Njeno jedino dete, sin Marinko, izgubilo se u haosu povlačenja.
Slomljena od bola, Makrena je prišla kralju i zavetovala ga da pronađe njenog sina. Na rastanku mu je dala par vunenih čarapa, koje je isplela za Marinka.
Kralj je zavet ispunio, koliko je mogao: pronašao je Marinka, ali mrtvog, smrzlog u albanskim planinama.
Po povratku u Srbiju, kralj je poslao izaslanika da pronađe Makrenu i naložio da se na njenom grobu podigne spomenik sa natpisom:
„Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije.“
Kralj je čuvao čarape kod uzglavlja, a pred smrt, 16. avgusta 1921. godine, tražio je da mu ih navuku na noge.
Makrenin dar i kraljev zavet ostali su zauvek zapisani kao jedna od najdirljivijih priča iz Velikog rata.”
🦋 SuziSju 🦋 