Nema u meni više one potrebe da galopiram kroz život.
Ni da dokazujem, ni da objašnjavam.
Nema vike, nema trke – ali ima snage. One tihe, postojane.
One koja ustaje svakog jutra, namesti srce kao postelju i kaže:
„Hajde. Danas ćemo korak po korak.“
Jer snaga nije u onome što se vidi.
Snaga je kad znaš da nisi na dnu, iako si umorna.
Kad ne tražiš čuda, već da te ništa ne slomi.
Kad ne vičeš, ali se ne predaješ.
I dok svet traži velika dostignuća, ja tražim mir.
I disciplinu da budem svoja.
I veru u to da su male stvari – dovoljno.
Nekada sednem, duboko udahnem i pročitam ovu molitvu.
Ne zbog slabosti.
Već zato što mi je snaga draža kad je tiha.
Kao ova molitva.
„Ne tražim čuda ni velike stvari, Gospodine, već snagu za svaki dan. Poštedi me straha od ičega u životu. Ne daj mi ono što mislim da želim, već ono što mi je najpotrebnije. Nauči me umeću malih koraka.“
❤
“Mali Princ”
Ne treba mi čudo.
Treba mi da me ništa ne polomi.
I da ne zaboravim:
Snaga se ne pokazuje.
Snaga hoda. Svaki dan. U malim koracima.
Sju 🦋
🦋 SuziSju 🦋 