Ti i ja – isti tim.
Tiha snaga, osmeh očima, dogovor pogledom.
Nismo imali bogatstvo u stvarima, ali jesmo u ljubavi.
Nismo imali sve, ali smo imali jedno drugo.
I to je bilo dovoljno.
I više nego dovoljno.
Tvoj glas mi fali.
Tvoj savet, čak i kad se ne bih složila.
Tvoja ruka na ramenu, kad je život udarao prejako.
Tvoj ponos u očima jer ti nikad nisi morao da kažeš da me voliš.
Znao si da ja već znam.
Jedanaest godina je prošlo.
I svake godine si tu – kad mi trebaš najviše.
U meni. U svemu što jesam.
Hvala ti.
Danas dok sam sedela sama ispred tvog groba suze su mi same tekle. I znam da bi me grdio i rekao: Ćero, nemo’ da se mlatiš sa to plakanje.
Prestala sam i rekla ti sve što mi je na duši. Znala sam da si me razumeo.
Zauvek tvoj sin, kako si me zvao.
Sju
🦋 SuziSju 🦋 