Koga zoveš kada je teško? 🦋

Neke večeri sedneš i pitaš se a ko je tu stvarno?

Ne za kafu. Ne za slike. Nego kad ne možeš da dišeš. Kad te sve stigne.

Onda shvatiš: nije svako tvoja osoba.

Koga zoveš kada je teško?

To je jedno od najvažnijih pitanja koje sebi postavljamo.

Ne tražiš broj u telefonu. Tražiš osobu. Ne bilo koga – nego onog pravog/pravu.

Ne onog ko ti kaže „biće bolje“ dok gleda na sat, već onog ko ostane i kad ne umeš da pričaš.

Ne onog ko pita „šta sad opet“, već onog ko prepozna tvoju tišinu kao krik.

Jer nije svako tvoja osoba.

Tvoja osoba sedi pored tebe dok ćutiš i ne traži objašnjenja.

Donosi lampu kad je mrak i ne beži kad si slab.

I možda je najvažnije da znaš ko si ti kad je nekome drugom teško.

Možda si baš ti nečiji oslonac. Nečiji mir. Nečiji poziv kad sve stane.

Biraj pažljivo. I čuvaj one koji ostaju.