Šta sad? 🩷

Sad – dišem.

Bez težine tuđih laži na grudima.

Bez pitanja „šta sam pogrešila“.

Bez potrebe da se dokazujem nekome ko nije umeo ni sebe da pronađe.

Sad – šetam mirno.

Znam da mogu sama, ali ne zaboravljam koliko sam želela dvoje.

Sad – volim.

Ne njega, ne nekog novog.

Već ovu sebe koja nije odustala,

koja se podigla, koja ume da izgori i opet bude svetlost.

Sad – živim.

Bez buke.

Bez straha.

Bez ustupaka za one

koji ne znaju šta znači biti tu.