More je bilo mirno, ali u njemu nije bilo spokoja. Sedela sam sa šoljom u ruci i gledala kako talasi brišu tragove koji nikad nisu bili naši. Deset dana u njegovom prisustvu, a retko kad sam zaista bila viđena. Nije umeo da stane ni pored sebe, a kamoli pored mene. Dva puta sam poželela da odem, ne zato što sam slaba, već zato što nisam znala kako da doprem do nekog ko beži i kad je tu.
Na kraju, ostala je šolja, kamen i spoznaja — ne mogu ga naučiti da bude ono što nikad nije poverovao da jeste.
Sju 🌹
🦋 SuziSju 🦋 