Nisam naučila sve iz lakih trenutaka.
Mnogo toga sam naučila, i mnogo toga propustila.
Uvek sam bila ona koja zna da preseče kad oseti da nešto nije za nju. Nekad brza, temperamentna, impulsivna. Umem da odem bez buke, ali ne bez razmišljanja. Ne zato što moram — već zato što mogu.
Nakon šest godina, srela sam čoveka sa kojim sam nekada delila planove, tišinu i nesporazume. Otišli smo na večeru, ne da bismo nastavili, već da zatvorimo ono što je ostalo otvoreno.
Rekla sam mu: „Izvini što se tada nismo razumeli. Nismo bili dovoljno zreli, izgleda.“
A možda nismo ni bili spremni. Možda smo jednostavno bili pogrešni ljudi u pogrešno vreme — puni ponosa, prazni od strpljenja.
Danas ne tražim objašnjenja, ne bežim od tišine i ne dokazujem ništa.
Sad ne trčim za onim što nije moje i ne ljutim se na ono što me zaobiđe.
Jer shvatila sam — nije svaka priča za zauvek, ali svaka dođe kad treba da me nauči nešto o sebi.
I to mi je dovoljno. I to je moj mir. 🦋
🦋 SuziSju 🦋 