Još jednom sam poverovala u bajku i princa na belom konju. Nisam ja glupa žena, samo je deo mene želeo da veruje da tamo negde postoji srce koje bi kucalo za mene, uz mene. Ali od princa nije ostalo ništa osim senke. Ono što je nudio u izlogu nije postojalo u radnji samo lepa laž, dobro upakovana. Bio je vešt varalica, sakriven iza osmeha i poruka drugim ženama. Krijući telefon, skrivao je i sebe. Sve te crvene zastavice sam videla i rešila da ih ne vidim.
Ali sad više ne zatvaram oči. Sada dišem. Sama, ali mirna. Bez laži, bez sumnji, bez čekanja da se nešto što nikada nije bilo promeni. Otišao je, a ja sam ostala. I u toj tišini koju je ostavio za sobom, pronašla sam sebe. 🦋
🦋 SuziSju 🦋 