Trećeg novembra 1957. godine u 7 časova i 28 minuta po moskovskov vremenu, sa kosmodroma Bajkonur, Lajka je krenula na put bez povratka. U kabini u kojoj se nalazila bio je i poseban iluminator, kroz koji su članovi posade s vremena na vreme pratili njeno stanje i komunicirali sa njom. U momentu izlaska izvan Zemljine orbite, Lajkina kapsula se, kako je i bilo planirano, odvojila od raketnog nosača i otpočela istorijski let oko Zemlje.
U početku, sve je bilo u savršenom redu – Lajka je, kao prava vešta kosmonautkinja, mirno sedela i radoznalo pratila zvukove rakete. Za vreme prva tri kruga oko Zemlje, svi pokazatelji su bili perfektni, međutim, kada je Sputnjik-2 započeo svoj četvrti krug, sistem je prikazao grešku – problemi sa održavanjem vlažnosti u kabini u kojoj se nalazila Lajka. Temperatura je počela da se podiže jako brzo, a već na početku petog kruga oko Zemlje iznosila je 41 stepen Celzijus. Svima koji su sa Zemlje pratili Lajkinu misiju bilo je jasno da je u tom trenutku nastupila njena smrt.
„Znali smo da će umreti tokom leta, u to vreme nije bilo načina da je vratimo. Otišla sam da je posetim, zamolila je da nam oprosti i plakala sam dok sam je poslednji put mazila“, rekla je Adilija Kotovskaja, članica tima naučnika koji je pripremao Lajku za let u svemir.”
Iako se Lajkin let završio izuzetno tragično, misija je bila ispunjena – ona je bila dokaz da je boravak živih bića izvan Zemljine orbite moguć i tokom dužeg vrmenskog perioda. Danas se u sklopu Instituta vojne medicine u Moskvi nalazi i spomenik Lajki, koja je žrtvovala svoj život kako bi ljudima otvorila vrata kosmosa.
IZVINI LAJKA 💔
🦋 SuziSju 🦋 