„Постоји једна врста туге која долази из сазнања превише, из виђења света онаквим какав он заиста јесте. То је туга од схватања да живот није велика авантура, већ низ малих, безначајних тренутака, да љубав није бајка, већ крхка, пролазна емоција, да срећа није трајно стање, већ редак, пролазни наговештај нечега чега се никада не можемо задржати. И у том схватању постоји дубока усамљеност, осећај одсечености од света, од других људи, од самог себе“.
Вирџинија Вулф
🦋 SuziSju 🦋 