Devet 💙

Krenem, stanem, nastavim, odustanem….. Tako je to u životu.

Životne situacije su me terale da se borim, radujem, plačem, smejem i nikada ali nikada nisam odustala od sebe.

Odustala sam od toga da će u moj život natrčati neko vredan pażnje, neko vredan mene.

Sve što sam u životu davala je bilo iskreno i puno duše, tako sam vaspitana.

Rezala sam u trenutku sve što mi nije prijalo jer ne moram da trpim nikoga i ništa.

Nakon mnogo dana mog mirovanja ugledala sam dva oka šućmurasta.

Tamo gde sam ja prošla on nije i mnogo dana borbe je iza nas a i ispred nas.

Borimo se oboje da ne dignemo ruke jedno od drugog.

Moj temperament je takav da pomera stene, ali se on uvek grčevito drži i ne dozvoljava mi da odustanem od nas.

I nisam odustala.

Menjali smo se u prethodnih DEVET meseci i znam da se izrodilo sve što nam dušu puni.

Ja nemirna reka a on mirna voda.

Napravljeno je mnogo kompromisa sa obe strane. Sve što mi je ikada bilo potrebno u životu vidim u njegovom pogledu, načinu kako me drżi, ni jako a ni slabo….onako taman…da znam da sam njegovo sve.

Moj pradeda Lazar je uvek prababi Desanki davao najbolje parče pite, mesa, kolača i voleo je iskreno. Bila sam mala ali se u familiji uvek pričalo o njihovoj ljubavi, o njihovo petoro dece.

Kada sam jednog dana u tanjir dobilq parče piletine a sebi nije ostavio ništa, ja sam se rasplakala. Setila sam se svog pradede.

Ljubav se piše na razne načine.

Piše se i palačinkama u pola noći, odlaskom po sladoled dok svi spavaju, pravljenjem ajvara, gitovanjem prozora, ubijanjem buba jer se ja bojim.

Piše se i igranjem uz omiljenu pesmu.

Promenio se lagano.

Promenila sam se lagano.

Bojim se i dalje pomalo jer nisam navikla na ovo sve ali se uljuljkavam i znam da sam pored čoveka koji me ovakvu zvrkavu, impulsivnu, iskrenu, emotivnu – VOLI.

Dovoljno.