Mnogo toga, dok smo sami, želimo, mislimo, nadamo i puštamo da nas vode dani.
Nekada ne vode nigde posebno ali mi grabimo i grabimo. Svaki pregaženi dan je mapa našeg života, naših radosti, strahova, tuge i deo je nas.
Mnogo dana sam gazila sama ali sam znala da me iza nekog ćoška čeka osmeh, sreća, radost jer, majka mu stara, zaslužila sam.
I beše tako.
Iznenada.
Neplanirano.
Lepršavo.
I bio me je strah.
Bio je i njega strah.
Oboje dovoljno pametni ali…
Ljubav je mnogo toga.
Nisam odmah prepoznala jer sam zatvorila sebe i odustala mnogo dana pre njega. Ljutila sam se, umela da budem preka, izgovorila par puta ono što ne mislim a sve jer mi je po prvi put do nekoga iskreno stalo. Trpeli smo se na početku, prilagodjavali ali nikako nismo mogli da zaustavimo emocije koje su rasle iz dana u dan.
E to se ne planira.
To se ne glumi.
I zaista, nakon ovih 5 meseci, mogu da kažem da se volimo kao dva bića željna tih malih a opet ogromnih sitnica.
Šetnja sa Lunom u ponoć da bismo pojeli omiljeni sladoled, odlazak na Adu, piće sa njegovim drugom i rodjendan prijatelja. Biranje pantalona za njega, kupovina čarapa, bermuda, majice, Smokija, Helf bombona, paprike za ajvar.
Divno veče je bilo i upoznavanje njegove majke, oniže starice sa energijom, da joj mladji pozavide, od 82 godine. Ljubav nje prema sinu ne moram ni da opisujem ali znam da zna koliko mi znači što ga je vaspitala kako treba. Sve njene brige za sutra, kada je ne bude, sam odagnala rečenicom – Ne brini kada sam pored njega.
Zelenooki blizanac i zelenooka blizančica. Moja Tam reče – tragedija. 😁😁😁
Jao majka gde ta dva temeperamenta ali ti zelim da budeš zauvek srećna. Tvoj osneh i mir nemaju cenu. Uživaj.
I uživamo.
Kaže mi da ja njega više volim ali nije tako.
Na kantar ne idu emocije, suze i smeh.
Emocije ne merimo već ih samo umnožavamo.
A ljubav sa njim je sve.
Brine da li sam dobro, pazi da me ne povredi, pazi da imam sve.
A realno meni sem njega, ovakvog kakav jeste, ne treba ništa. Ama ič.
I tako prodje naših 5 meseci.
Idemo dalje i gazimo naredne koji dolaze sa što jačim zagrljajima, sa osmesima ujutru, sa pevanjem, poljupcima kao da sutra ne postoji.
I da…. Njega čuvam za kraj. Vredi. 💚
🦋 SuziSju 🦋 