Greške 💛

Nekako uvek pored dobrih i lepih stvari moraju da mi se protkaju greške. Valjda prave taj neki životni balans.

Sa godinama mnogo toga sabiram i oduzimam. Razmišljam o svojim odlukama, vagam, zamišljam šta bi bilo kada bi bilo. Nasmejem se samoj sebi jer sam davnoooo rekla sebi da to neću raditi.

Rekla kao devojčurak koji nije, mnogo toga, preturio preko glave.

A onda sam porasla, radovala se, padala, smejala, plakala, bila na raskrsnici života mnogo puta…. Preispitivala se.

I ne mogu ni sada da pišem o greškama svojim jer se trudim da ih zaboravim. Trudim se da obojim život sjajem najdražih.

Nekako greška koju sam tako doživela mi je donela nešto najdivnije, najlepše i onda se pitam grešim li u razvrstavanju životnih odluka. Ko to zna? Ja ponajmanje.

Htela sam mnogo toga.

Imala sam neki imaginarni spisak po kome sam probala da hodam. Ali…. Nema planiranja u životu.

Mnogo životnih padanja na kolena me naučilo da samo sklonim prašinu sa ramena i nastavim dalje. U maskiranju problema sam nepogrešiva. Da nije tako odavno me ne bi bilo.

Neko pametan je napisao da ne možemo suditi nikome u čijim cipelama nismo bili. Držim se toga. Ne sudim.

Moje greške su čudne i neka ih kao takve.

Sto puta sam sebi rekla da ću biti pametnija kada su neke odluke u pitanju ali…..

Vaspitala me jedna divna plavooka žena i jedan divan zelenooki čovek.

Gledala sam u njih dvoje, upijala i nadogradjivala sebe ali gene ne možete promeniti. Uzalud se trudim.

Ponekad posustanem, pomislim da sam sve kockice složila a onda me udari šamar realnosti koji mi pokaže da je moj trud bio uzaludan.

Onda se kao feniks opet dižem i hvatam za mrvicu dobrote oko sebe i u sebi. Bude mi i žao jer, majka mu stara, mnogo toga nisam zaslužila a desilo mi se. Mnogo toga što sam zaslužila me mimoišlo.

I umorim se tako od toga da budem jaka, da budem hrabra, da budem neko ko se smeje i kada boli.

Tada prigrlim moje ljubimce, slike mojih najdražih, sačuvan video moje unuke, sliku majke kako drži moju unuku….. Setim se mnogih obećanja koja nisu ispunjena dok sa terase gledam ljude koji negde žure.

Dišem i upijam sve.

Greške?

Bilo ih je ali ih ne brojim.

Namerno sam ih smestila u deo duše koji ne otvaram.