Ostaću željna 🦋

Hmmm, mnogo toga mi je na pameti upravo i ne znam odakle bih krenula.

Ostaću željna dece svoje, svog brega kod dede na selu, odlaska na more porodično, očevog smeha, gibanice moje majke…

I nekako se uvek vratim u dane kada sam bila devojčurak jer sam pravila planove za budućnost. Mnogo toga sam precrtavala ali sam išla samo napred. Vremenom sam listu menjala, dopunjavala….otplakala kada bih shvatila da se neke stvari ne mogu ispuniti.

Ostaću željna mog deteta, njenog deteta, mirisa bebe i mnogo toga.

Trudila sam se svih ovih godina da grabim samo napred da ne bih mislila. Radila sam, šetala sa psima, čula se sa decom i uveče legla u krevet čekajući novi dan.

To silno nedostajanje sam ponekad grubošću prikrivala, par loših odluka donela upravo iz te velike tuge.

Ostaću željna malih nogica moje unuke, njenog prvog koraka, mešenja kiflica zajedno, odlaska u park. Cedjene pomorandže u kafiću pored zgrade i mnogo toga.

Onda pogledam Lunu kako bezbriźno spava pored mene, Snežu kako se savila na stolici i čujem mir doma mog. Čujem dva života pored mene kojima trebam i onda kažem dobro je.

Ostaću željna očevog smeha, prerano odnetog od mene, od svih nas. Njegovo ispijanje kafe u trenu i par viceva će mi vazda faliti.

Ostaću željna zauvek dece moje i to je tako. Tamo negde gde je ostao moj spisak i plan za budućnost, precrtala sam da ću svoju unučad držati za ruku i šetati pored obale. Neka su oni srećni a ja? Njihova sreća je i moja sreća.