Prepoznaćeš me 🦋

Prepoznaćeš me u nekoj drugoj ženi, možda te na mene sete zelene oči, mladež na ruci, način na koji zabaci glavu dok se smeje. Možda te na mene seti kada brzo vozi a ti hukćeš, kada je uporna da pronadje najbolji poklon. I onda ćeš pitati sebe da li je bilo vredno odlaska. Da li je bilo vredno da sam skuvaš kafu. Da li je bilo vredno da sam napraviš omiljenu čorbu.

I kada se budeš setio koliko smo grabili da uspemo, da imamo naš dom, naše ludilo… biće ti źao.

I kada budeš poželeo da sve zaboraviš, kada pomisliš da ću oprostiti tugu koja me godinama izjedala, pitanja na koja nisam znala odgovor…..veruj mi….ja ću tada biti daleko.

Biće ti žao kao meni što si bacio mnogo smeha, suza, borbe, besparice, onda novog stana, novca i novih kola.

Žena koja je naučila da kafu popije sama, da odvede ljubimce bilo gde sama….da kupi, popravi….nije ona koju si zbog druge ostavio.