Ovu belešku posvećujem Bebi, još jednom psu koji je, nažalost bio žrtva NEčoveka, kao jedno veliko IZVINI za sve što je pretrpela u svom kratkom životu 😦
Nije bitno što je nisam videla ali njene mile okice su bile dovoljne da se ja ovako tužno osećam od prve njene slike.
Koliko samo mora, TAMO NEKO, da bude bolestan, umobolan, jadan, prazan i nesrećan da nanese zlo ovom milom biću?
Dokle više? Dokle će neko sebi davati za pravo da seče noge, uši, da prebija i pali štence?
Ne mora niko da voli životinje kao ja ali ne mogu da verujem da udišem isti vazduh sa bolesnicima kojih je puna Srbija.
Poštujući druge poštujem samu sebe i toga se uvek držim ali ne mogu više da ćutim.
Mili su isečene noge i gde je krivac? Nikada nije pronađen 😦
Beba nikome ništa nije zgrešila, verovatno je verovala i tom „čoveku“ i prišla za mrvicu hrane nadajući se da će dobiti maženje i zagrljaj ali nije. Dobila je isečene uši i repić i samo mogu da zamislim koliko se jadna borila i cvilela i koliko je nju to sve bolelo.
A onda je puštena da tako unakažena šeta , da iskrvari do poslednje kapi krvi i da umre sama, napuštena, uplašena, gladna, tiho i polako 😦
Zbog nje i zbog svih drugih mučenih pasa mislim da je DOSTA!
Dosta je više torture, mučenja, prebijanja, paljenja, sečenja, udaranja…..DOSTA!!!
Svoja nezadovoljstva spostvenim životom neka ti bezmudići leče na samom sebi. Neka sebi udaraju batine, neka sebi seku po neki prst, neka sebi pale kosu, oči, uši…
Ostavite pse, mačke i druge životinje da ih vole ljudi koji imaju srce veliko kao kuća i pustite me patetike kako treba pomoći nekom detetu, ženi, muškarcu….pre nego životinji.
Svi smo isti pod kapom nebeskom 🙂
29.10.2013. prestalo je se bori maleno telo i otišlo sa one strane duge u bolji svet 😦
Bebo, još jednom IZVINI za sve patnje koje si preživela, osetila i nadam se da si se, srce moje malo, odmorila 😦
🦋 SuziSju 🦋 