Kako je Dora uginula ovo je prvi put da smo Luna i ja otišle na Adu. Preteško mi je bilo i da zamislim samo nas dve ali život ide dalje hteli mi ili ne. I budem ljuta na život, budem tužna a onda shvatim u sekundi da je sve negde zapisano. Svaki naš korak koji predjemo…
Neko će reći – Ma to je samo pas.
Realno me ne zanima.
Ona je za mene bila i ostala član porodice isto kao moja Tam, moja Monami, Luna, Snežana, Maza.
Svaka od njih je deo moje duše.
Nema veze što sam Tam rodila jer i ona isto misli.
I zbog toga je jedan deo mene nestao u maju.
Jesen u mom sokaku neće više nikada biti ista, niti će me radovati. Prosto je tako.
Sve vam ovo pišem dok hrču Luna i Sneža.
Dora mila, bilo nam je pusto bez tebe. I dalje pričam o tebi svima.
Jer sve što sam o ljubavi naučila ti si mi pokazala. Sve ❤️
🦋 SuziSju 🦋 