Godinama smo je obilazili, onako u prolazu, gledajući je. Nasledila je moja baba od svoje svekrve jer majku nije imala. Divna oniža starica ljubavi puna je od treće godine osetila šta znači biti neželjeno dete. Sa bratom se grčevito držala za ruke i sigurna sam da je grabila što pre da odraste. E moja baba Mirka 🌹
Koliko nam je samo ljubavi pružila.
U toj škrinji su bili stolnjaci, posteljine, krpe, pletene čarape i dve prelepe crne haljine sa čipkom. Obe je baba ostavila kao uspomenu na tetku koja je jedina od dece završila fakultet.
Na dnu je bio izvezen peškir od platna sa ružama na krajevima i imenom Evica. Njeno dete (moja nesudjena tetka) koja je sa šest godina preminula od posledica šarlaha.
Iako volim da pričam, da pitam….shvatila sam da je ponekad bolje zaćutati i pustiti. Ne dirati rane.
Godine su odmicale i ta škrinja je prebačena u deo stare kuće i pokrivena. Ostavljena je da čeka neka bolja vremena i naslednicu.
Na sreću, svoju ćerku sam vaspitala da nikada ne gazi po prošlosti i da je ona ta koja joj je utkala ovo što je danas. Čestita i valjana mlada žena.
I tako, davne 2017-te moja ćerka i njen čovek su otišli za to isto selo. Pronašli mnogo buradi raznih veličina, ćupove stare i pokrivenu drvenu škrinju.
Majka, mogu li da je ponesem u Beograd?
Sve što vas se svidi ponesite.
I tako bi.
Pokušali su da je srede ali joj nije bilo spasa. Godine stajanja su učinile svoje.
Nije bačena, stoji u ćošku zetove kuće, u garaži. Dat joj je duh ovog vremena ali je ona poželela da ostane zauvek samo škrinja moje baba Mirke.
Burad su postala deo doma moje dece i pored novog nameštaja govore priču ko ume da sluša.
Na svemu tome su otisci moje babe, mog dede.
Čuvajući njih čuvamo uspomeni na davna vremena, na jedno selo Katun gde sam leta provodila. Na slatko od grozdja, jagoda, kajsija u kredencu. Na vino i rakiju u podrumu, na sokove u staklenim flašicama.
I znate šta?
Drago mi je što sam imala od koga da naučimo da budem ovo što sam danas. Što mi je vodilja osmeh moje babe pun ljubavi i brige i odlučnost mog dede.
Neko je morao da nasledi duh dobrih ljudi. A ima nas.
Hvala ti baba Mirka za ovu škrinju.
Hvala ti za sve.
Voli te tvoja Suza.
🦋 SuziSju 🦋 