Ostaću željna 💛

Potrudim se da ostvarim svaku želju sebi. Nekada sam oca umela da zagrlim i da potražim nešto a on nije mogao da mi kaže NE. A i moje želje su bile realne. Znala sam koliko mogu da se pruže i to mi je uvek bilo na pameti.

Razmišljam kako ću ostati željna nekih stvari, nekih gradova, nekih kolača, nekih zagrljaja….nečega.

Ostaću željna dragih ljudi ali sam vremeno naučila da nedostajanje podnesem kako treba.

Biće mi zauvek žao što me otac nije godinama prepoznavao, što mu nisam mogla reći koliko ljubavi mi je pružio…. Što mu moja ljubav nije dolazila do mozga.

Nakon mnogo uspona i padova rešila sam da sve svoje želje ostvarim. Jednu po jednu lagano.

Ne gledam na vreme. Puštam da me osećaj vodi. A ume, majka mu stara da me iznenadi.

Da me nasmeje od srca, da mi ispuni svaki atom snage srećom.

Ostaću željna zagrljaja onih pravih. Nekako je do sada većina bila mlaka a ja takve ne volim. Ako ne puca – šta će mi.

Ako me ne protrese celu ne treba mi. Zato sam i sama.

Pa šta?

Ups….. pudla Luna i mačka Snežana me hrkanjem opominju da nisam sama. Naravno da nisam.

Ostaću željna Dore i njenog osmeha ali znam da me čuva i gleda odozgo. I ove suze su Doki ok, moram malo. Znaš, još pričam ljudima o tebi? Da da…. I malenoj loptici koja mi je život oplemenila.

Ostaću željna i kuće u selu mojih dede i babe, sedenja na stepenicama i uživanju u lubenici, u gibanici i mleku koje je svako jutro bilo sveže na stolu.

Ostaću željna i sebe.

Ponekad mi se čini da sam na malenu crnokosu devojčicu stavila previše tereta. Red je da je oslobodim.

Tako da polako precrtavam želje i radim da mi bude dobro. Da nekome zadrhti duša na pomen mog imena.

Ostaću željna mirisa mora, planine, ali dok je Ade sve ću ja to polako da pregazim.

I da, Toscana.

Nju ću ostvariti da ne budem željna onog zelenila, vina i dobrog sira.

Ali za taj put ću držati za ruku nekog.

To sam sebi obećala.’