Ne prihvatam 🌹

Mnogo puta su me ljudi pitala a i moja doktorka kako sam izašla iz svega čvrsto koračajući.

Prosto, svima bih odgovorila.

Kada mesecima čekate po hodnicima rezultate krvi, raznih snimanja shvatite da se niko umesto vas ne može boriti.

Mogu da budu podrška i bili su, ali je borba uvek samo moja.

I ja sam odlučila da je igram kako najbolje umem. Ne prihvatanjem da sam bolesna.

A bila sam.

Radila sam sve kao da meni nije ništa. Gledala u ćerku i drage ljude i gurala napred.

Sećam se pogleda tužnih ali i to je ok.

Mnogo toga sam shvatila i u čekaonicama. Gledala druge ljude i pitala se koje misli njih more, koje bitke biju. I ulazila lagano u priču sa prvom osobom. Prvo ona pitanja zašto smo tu a onda o deci, o majci, ocu, bračnom partneru o psu.

Na tim mestima sam naučila mozak da loše potisne, sažvaće i odbaci.

Sećam se začudjenog pogleda moje doktorke koja me je pogledom skenirala. Znaš, ovo retko ko ovako može. Mislila sam da si išla kod psihijatra.

Postoji teorija o tome ali tek sada, uživo, vidim nekog kao ti.

Uvek si nasmejana i ne voliš ovaj aparat za pritisak.

Borićemo se.

Nasmešila sam se i rekla: Ova bitka je moja. Samo moja. Ali ćemo je proći zajedno koliko nam vreme dozvoli.

I išla sam napred, čitala, istraživala, plakala, bila uplašena ali sam išla. Nema padanja blizančice.

I nisam pala.

Sve što nas u životu snadje ima tu moć da nas promeni, zaustavi na trenutak, nauči nečemu ili oplemeni.

Nakon svega sam krenula da pomažem životinjama koliko sam mogla. Ćerka je bila mala ali smo uz našeg psa učile i volele.

Ja sam pomogla njima a i oni meni. Svojom ljubavlju su mi pokazali da im je svaki obrok dar.

Zato ne prihvatam da nešto ne mogu da uradim, da ne mogu da pomognem, da ne mogu da nahranim gladne.

U vreme kada sam bila bitke u čekaonicama, dok sam čekala novi dan, osmehivala sam se.

Trebalo je ćerki pokazati kako se piše kosa tanka uspravna debela, trebalo je prošetati psa, nahraniti ulične pse.

A za sve to mi je trebao osmeh i volja.

Imala sam sve to. Imam i danas.

Bitke bijem i dalje ali znate šta?

NE PRIHVATAM da me slomi ništa što dodje.

Ljubav je ono što me je guralo napred.

I mislim da je baš iza ćoška neko ko me očekuje. Ma znam da jeste jer da drugačije mislim ne bi me ni bilo.

Prihvatam da sam samo jedna mala žena koja ima veliko srce. I to će tako biti zauvek.