Ne volim 💫

Sa godinama se mnogo toga menjalo tako da ono što nisam ni sanjala da ne bih ni probala, sada volim. Pita od bundeve. Ali to je samo deo.

Kao klinka nisam imala mnogo drugarica. Više drugova. Nekako mi je prijala energija koju imam sa njima. Drugarice su bile tu i nisam bila muškarača ali sam nekako imala ideje drugačije.

Sećam se srednje škole i druga Ćire sa kojim sam sve marke automobila pogadjala i one dodatne oznake. Ko pobedi dobija giros. Najela sam se 😁

Volela sam i sedeljke sa drugaricama i plakanje uz pesme legendarnog Čole, Bili Idol-a, Madness…. Svega je tu bilo. Prvi film u bioskopu sam pogledala sa drugaricama jer je moj otac odlučio da nas tri časti. Kako smo samo bile zaljubljene u Travoltu. Briljantin je bio okidač da krenem sa posterima u sobi i da majka prevrće očima. Realno, Travoltu volim i danas.

Kod mene se jasno zna ko mi prija a ko ne. Ne mogu da smejem ako mi se ne smeje. Ne mogu da se družim sa nekim jer to rade svi. Ne mogu da pišem ono što ne mislim. Ne mogu da volim ako mi nije uzvraćemo. Ali zato mogu da pustim u svoj život drage ljude. Mogu da podelim poslednji dinar, poslednje parče hleba, kesicu Smokija. Volim životinje i smatram da sam zbog njih postala bolji čovek. Vaspitana sam da ne vredjam ali da ne dam na sebe.

Sa psima i mačkama sam mnogo toga shvatila.

Osnovno – Da vidam rane u samoći, da odćutim sve, da bol podnesem tako da niko ne primeti. I da za sve budem nasmejana jer niko nije dužan da sluša ono što me muči.

Retko kome otvorim dušu a ljudi, koji znaju moje tajne, su posebni u mom životu. I ja ih čuvam.

Ne volim njanjavce, kukavice, teatralne ljude i ljude bez kičme.

Volim kada neko stoji pravo dok ga šiba hiljadu vetrova, dok ga lome brige i volim kada taj isti neko otvori dušu baš meni.

Nikako ne volim ogovaranje i to stopiram odmah. Ne želim to. Nije me otac tome učio.

Ali zato volim smeh, kafu sa dragim ljudima, dobar kolač, sladoled….

Ne volim kod sebe što mi je svejedno šta će biti, u bilo kojoj vezi, sutra. Prosto sam toliko otupela, umorila i ne razmišljam da li sam nekome draga.

I kada se desi ja sam ravnodušna.

Ne zanosim se.

Verujem da će se pojaviti neko ko će mi pokazati da mogu da volim bez kočnica.

Većina je do sada bila predvidiva, već vidjenog teksta, vidjenih priča, pokreta a zarad skidanja moje odeće.

Nikako da ukapiraju da se sama skidam ako ima razlog.

Ne volim što moja ćerka živi daleko od mene ali volim da je vidim srećnu gde god da je. A srećna je.

Ponekad ne volim dozu neprijatnosti koju imam ali sam ja jedna blizančica koja je satkana od emocija. Upravo one puknu kada je neko grub prema slabijem, prema životinjama. Tada je bolje da me se klone.

Ali zato volim miris doma mog i to što me upravo puding od čokolade čini srećnom.

Volim i tebe koji ovo čitaš jer znam da sam ti draga čim si došao/la do kraja teksta.