Priča o Dori i Luni ❤️

Da krenemo redom,

Dora je ušla u naš život 3,5 godine posle nesrećnog slučaja sa Eli i unela neverovatnu radost u naše živote. Nismo mislili da je moguće voleti drugo biće posle Eli ali desilo se. Dugo smo je zvali njenim imenom dok nismo otišli do mesta gde je Eli sahranjena. Od toga dana je postala Dora i u našim srcima 🙂
A vratila nam je toliko toga lepog, da nijednog, jedinog trenutka nisam pomislila da li smo pogrešili.

Dora je pas posebnog karaktera, sa toliko dobrote u sebi, da se ponekad pitam da li smo samo nju čekali 3,5 godine? Ona vam odmah daje do znanja šta možete od nje da očekujete. Ukoliko odluči dozvoliće potpunom neznancu da je pomazi a u većini slučajeva okrene svoje maleno dupence i ode dalje. Ne jede sve, ima poseban režim ishrane i mi smo se na to već navikli. U početku smo imali stres i mi a i ona. Ponajviše njen veterinar koji je bio u strahu kad god ga mi pozovemo.
Dora je pas iz odgajivačnice i kod nas je došla sa 2,5 meseca kao mala čupava loptica. Od prvog dana je pokazivala da je emotivni svojeglavi mali psić. Rad sa njom je znao dobro da preznoji Tam ali je uspela od nje da napravi izuzetnog psa.
Danas, sa 2 godine, je dama u malom i tako se i ponaša – kao prava pudla
Luna je došla iznenada, neplanirano, sa 6 nedelja, jer malu belu pahuljicu nisu htele tri porodice 😦
Prerano odovojena od majke i svog čopora bila je sva uplašena, smrdljiva, buvljiva u kartonskoj kutiji.
I naravno da je morala da nam odmah osvoji srca, i takva, a spavala je kod mene pola sata kao da mi je govorila: Vodi me kući, biću dobra 🙂
Tako je malena Luna ušla u naše živote.
Dora je tri dana imala odbojan stav prema njoj, dok nije ukapirala da ona nigde ne ide, i samo je jedno veče došla u krevet i krenula da se igra sa njom.

Postoji razlika izmedju njih i to je normalno.
Dora je od rodjenja imala dobre ljude oko sebe a Luna nije.
Luna je rođena u domu štancerke (to saznamo sasvim slučajno) gde je pitanje kako je tretirana od početka svog prvog udisanja vazduha, od svog prvog plača, od svog otvaranja očiju.
Za granule ili kuvani obrok Luna skače u krug i jede kao ulični pas. Naravno da radimo na korigovanju takvog ponašanja ali me duša boli kada je vidim takvu.
Tretman ima isti kao i Dora i nema odvajanja ali se vide razlike baš kod hrane najviše.

Polako, lagano i ona uči od Dore, upija, hoće sa Dorom sve da deli. Donosi joj koskice, nema ljubomore uopšte sa njene strane i baš je divna devojčica.

Imala je sreće da dodje kod nas a šta bi bilo da je završila kod neke štancerke koja bi je parila na svako teranje? O tome ne smem ni da mislim ali mi se gade osobe koje ne znaju da nadju sebi posao već žive na račun drugog bića. Ustvari, to i nisu osobe…to su paraziti ali njima će suditi neko drugi a ne ja.

Dora i Luna ❤