Priča o satu 🦋

Ne možemo u životu da zadržimo sve uspomene ali bi bilo dobro da one prave sačuvamo u srcu zauvek. A možda napravimo nove, još lepše. Do nas je.

Ovo je priča o jednom satu.

Za sve vas obična a za mene puna, ma prepuna emocija.

Nakon Dorinog uginuća veoma lep sat mi je spao sa ruke. Ne znam ni kako, ni gde… prosto ne znam.

Nisam mogla da dodajem na tugu još tuge i samo sam pustila da ga nema.

Stavila sam jedan drugi ali su me njegovi otkucaji nervirali. Ne volim da čujem to kucanje jer me čini tužnom. Svakim tim otkucajem postajem starija. Znam ja to i sama a ne treba on da me seća.

Kako si? Da li si se smirila malo zbog Dore?

Gledam poruku a suze same idu.

Uvek je znao da me pita u pravom trenutku mnogo toga, uvek je znao da iskreno brine da li sam ok.

Nisam dobro škorpijo, ali idem lagano. Hvala ti što pitaš.

Znaš, nisam ti kupio poklon za rodjendan ali biraj sama kada budeš imala snage. Nisam hteo da te umaram.

I odjednom klik.

Škorpijo, znam šta bih.

Reci.

Ispričam mu priču o gubitku sata i samo je rekao: Šalji link, biraj sama i stiže koji poželiš.

Izabrala sam.

Da me seti na Doru, na nas dvoje, na njega kao čoveka koji je uvek imao pregršt emocija da mi pruži.

U roku od tri dana je moj novi sat bio na ruci.

Ne mogu da opišem osećaj.

Zaslužila si ti mnogo više od tog sata i neću suzu da si pustila. Znam te dobro.

Uživaj i hoću da se osmehneš kad god pogledaš u njega.

Iza ovog sata su četiri godine kako se poznajemo.

Izgleda da je ovaj poklon došao u pravi čas.

I znam da je znao to.

Ovo je priča o jednom satu koji pokazuje vreme, tačno vreme. Ovo je priča o satu koji je mnogo više od običnog.

Ovo je sat koji ima toliko emocija i koji me tera da se osmehnem svaki dan.

Ne kuca a radi.

Taj mi je trebao.

Godine znam da idu ali emocije su utkane u svaku poru.

Neka ih.

Hvala ti dupla muška škorpijo.