Falio mi je neko
kao što si ti.
Da ovom mom
mračnom životu
po koju boju doda.
Puna je života.
Srcem kroz njega ide.
Šta joj je na pameti uvek kaže.
Ne ume da slaže.
Da sreću odglumi,
tugu sakrije.
Svoja je,
ma koliko god bila moja.

Kritikuje me što dugo spavam,
na poruke ne odgovaram,
nestanem u pola priče.
Sebična je u ljubavi.
Voli da voli.
Sitnicama velike stvari pravi.
Glasna je.
Kućom večito njen smeh odjekuje.
Košulje mi mirišu na njene parfeme,
jastuk koji jutrom iza nje ostane.

Čuva uspomene.
Ramovi su puna slika.
Na frizideru mesta za
magnete više nema.
Pamti datume.
Prvi susret.
Poljubac.
Onaj dan kada me je srela
ni ne sluteći da će biti moja cela.
Zna mi svaki pogled.
Pokret.
Mimiku lica.
Uvek je za korak ispred mene.
Ruka koja mi ne da padnem.
Rame na koje sve što boli zaboravim.

Svoja,
ma koliko god bila moja.

Maksimilijan S.