Da nemam pse ne bih ni upoznala svaki deo sokaka i verujte mi da bi bio promašaj.
Ovako se radujem poznatim ljudima, psima, klupi na koju umem da legnem.
Radujem se i bubamari i ježu u školskom dvorištu jer odmorimo od šetnje.
Nije sve idealno. Ima ljudi koji ne vole pse, tačnije postoje ljudi koji ne vole ni sebe. Ali neka ih.
Imam dve ljuljaške koje ne vole deca jer su previše niske ali ih ja obožavam.
Sednem i vratim vreme.
Zaljuljam se i zažmurim. Zamislim. U tome sam nepogrešiva.
Odlutam tako mislima svuda.
I osetim i miris pečenog kukuruza, miris dinje, lubenice.
Zamislim i parče domaćeg hleba namazano mašću i alevom paprikom.
Uživam.
Onda otvorim oči a vetar mi lagano miluje lice.
Ne dozvoljavam ovom devojčurku u meni da ode. E vala nećeš ti mala nigde.
Samo se osmehuj i ne žuri da odrasteš.
Odrasli su tako dosadni.
🦋 SuziSju 🦋 