Danima čujem ptice kada izvedem pse i onda sednem na klupu i zatvorim oči.
A kroz glavu prolazi mnogo toga.
Namerno sam sve ružno odbacila jer ne želim da me jede iznutra.
Kad god mi nije dan ja zaćutim malo ali i onda se trudim da najbolje izgledam. Ne dam nikome da me žali.
Umela je majka da me izgrdi zbog toga i kaže: A Suzo sine, pa ako ti nije dan, nije. Ti i tvoj ponos.
Neka majka, znaš da ne mogu drugačije.
I eto mene na klupi.
Sunce me lagano miluje, osećam, a ja vratim sebe iza kuće gde je drvo dunje veoma staro. Ne penji se na drvo nikako.
Eh, pa eto mene tamo.
Mladost ne razume mnogo toga ali i ne treba. Žurimo da odrastemo a da nas čovek pita zbog čega mi ne bismo znali.
Sećam se i kruške, pa jabukara dedinog, šljivik sa najsladjim šljivama. Brat je uporno jeo zelene džanarike i jurio po dvorištu do poljskog wc-a. Ludak.
I dalje žmurim i vraćam film.
Eto i brega ispred kuće, vodenice, male rečice, dva duda, male crkve u blizini.
Svinje koje se valjaju u vodi pa mi redovno pobegnu dok deda odmahuje rukom.
A deda, vrate se kući čim se rashlade. Ti Beogradjanče mi džigericu izede. Ni svinje ne umeš da sačuvaš. Izgleda da sam tu pogrešila. Bez obzira na isečene stabljike kukuruza, na popijen sok kada mu vreme nije, na milion pitanja, deda je mene obožavao.
Još uvek žmurim.
Eto me u sobi pored dede koji vadi iz slamarice novčanik i sa ponosom pokazuje koliko ima para. Dobićete svi deo ali za praznik. Ma ajmo deda u zadrugu, ima slatkiša i onih sokova.
Ujutru rano ćemo ti i ja da odemo ali ne pitaj više, mozak mi umaraš. Grlim ga i odlazim.
I Džeki je tu naravno.
Pa kako da se pas ne zove tako? Nikako. Doduše umalo da mu deda bude kum sa imenom Omer ali NE.
Daj mi majka flašice i cucle da Boban i ja nahranimo dva mala praseta. Šta nije vreme? Malo da im damo pa da se igramo.
Žmurim i dalje a slike samo dolaze.
Imala sam dva puta fras kao mala pa su na mene posebno bolećivi a ja vazda zvrk.
Čim bih dobila temperaturu eto majke i babe sa projnim brašnom i sirćetom za noge. Onda komovica da me masiraju.
Razumem ih sada a tada su me smarale.
Čujem gugutku u daljini (tako kažu u selu Katun) i čekam babu da me pozove sa hlebom koji je uvek na stomak stavljala, sekla po sredini i na tako vruć mazala mast i alevu papriku.
Ima i pite sine. Dosta ti je jedno parče.
Nakon svega dodjem u situaciju da pojedini ljudi pomisle da me mogu povrediti svojim činjenjem.
Ne možeš me povrediti. Možeš da probaš. Može da mi bude teško par dana ali ja onda zažmurim.
Nadjem svoje srećno mesto i odlutam.
Priglim moje srećno detinjstvo, moje osmehe i idem dalje.
Ne nosim probleme sa mnom.
Tamo sam ih ostavila.
Jer djubre ostaje djubre.
Čovek ostaje čovek ako ga je imao ko tome naučiti.
Ja ostajem ja.
Mala crnokosa devojčica koja žmuri i uživa.
Žmuri Sju. Kome budeš trebala probudiće te.
🦋 SuziSju 🦋 