Mojih 53 ❤️

Kažu godine su samo broj. Ne verujem u to. Nisu samo broj.

Iza ovih 53 godina ima toliko toga da nije SAMO.

Pisala bih vam o svemu ali ne bih stala i zbog toga ću samo pisati o sadašnjosti.

Prošlost je daleko sa razlogom.

Šta volim kod mojih 53?

Sve.

Ako bih nešto i promenila to uradim.

Ako mi se ljubi – ljubim.

Ako bih da sednem u auto i odem bilo gde to i uradim.

Dok nisam sebe zavolela ovo nije bilo moguće.

Volim i mladež na ruci, mali ali prepoznatljiv. Volim i svih 8 strija na stomaku koje me sete na moju ćerku, na trudnoću i jednu nemirnu bebu. Volim i malo parčence uveta koje je tata zaboravio da napravi do kraja. Posebno volim ove zeleno maslinaste oči koje me sete na njega.

Volim i što mogu da radim šta poželim. Što se nikome ne pravdam. Volim i prst na nozi koji je očev potpuno. I male ruke na tetku.

Volim što nisam izgubila dete u sebi i što me i dalje raduju sitnice. Posebno volim što sam emotivna i nemam problem da iste pokažem.

Volim da pomognem, nikako da odmognem.

Sa svojih 53 posebno volim ovog nemirnog devojčurka koji mi ne da mira. Gura me da budem brza, nasmejana, tvrdoglava i impulsivna.

Mojih 53.

Uživam u njima kako umem i znam. Možda bi neko na mom mestu uradio mnogo toga drugačije ali i to je ok. Nismo svi isti, ne zadrhti nam svima srce isto, ne ljubimo se isto, ne grlimo se isto, ne želimo isto.

Zato su moje 53 godine samo moje.

A ja verujte mi odlično znam šta ću sa njima.

Da volim i budem voljena.

Najzad kako zaslužujem.

Sa mojih 53.