Raskrsnica života 🌹

Vozeći jutros do posla dolazim do raskrsnice i samo mi klikne ideja.

Kao u život da gledam.

Svaka ta raskrsnica je deo našeg života. Koju stranu izabrati zavisi od nas mnogo puta a i od ljudi koji nas okružuju. Od porodice, familije, prijatelja….

Mnogo puteva imamo na životnom putu ali samo od nas zavisi kojim ćemo krenuti. Neki putevi znaju biti puni trnja ali nas na kraju obično čeka nešto lepo. Ili nas taj put nečemu nauči ili nam podari nešto ili nekog. To je već negde zapisano.

I onda se pojave raskrsnice. Mnogo njih.

Mnogo puteva kojima treba krenuti. Ponekad je izbor lak, ponekad nije ali svaka odluka zahteva da o njoj mislimo, da odlučimo kako treba. Ako i pogrešimo bar je naša a ne tudja.

Ume život i da nam postavi zamku pa nam ponudi dva puta ali je potrebno biti smiren.

Tu obično umem da ubrzam jer je temperament nešto što sam nasledila od oca. Kod nas je uvek bilo AJMO mala.

Sa godinama sam shvatila da u prepunu glavu raznih misli, želja, problema….ne staje mnogo. Zato sam krenula da odbacujem nebitno.

Da želje neke nebitne odbacim.

Da misli o nečemu ili nekome presečem. Umem to veoma dobro.

Probleme rešavam i tako pravim prostor za dalje.

Jedina stvar kojom mogu potpuno vladati je moj um.

Zato su raskrsnice bitne i veoma je važno ko ima prednost.

Nije svako u našem životu zaslužio da bude na našem putu. Prisustvo drugih biramo sami.

Ako se ukrstimo na nekom putu to je odlično.

Obično su to iskušenja ali je i to deo sazrevanja. Umeti prepoznati da li je taj neko pravi za mene.

Jer bilo kojim putem da krenem ne mogu znati da li sam u pravu. Ali idem. Odustajanja nema.

Kako god nikako se ne treba vraćati nazad jer su to putevi kojima smo već išli i koji su nam mnogo toga doneli. Bilo dobro, bilo loše.

Svaki put kada se nadjemo na životnom raskršću mi kao da bacamo kocku.

Život je igra a kocka su naše misli, odluke, gde krenuti.

Pobede i porazi su neminovni ali volim raskrsnicu života.

Volim je jer za sve što odlučim i gde god da krenem mogu samo sebe da pohvalim ili da krivim.

I ono bitno – na mladima svet ostaje. Sigurna sam da oni koji ostaju iza mene odlično znaju gde krenuti. Potrudila sam se ljubavlju da ih naučim.