Ne postoji ništa jače od žene koja se sastavila nakon svih lomova i krenula dalje.
Nema plakanja, nema kukanja pred ljudima. U 4 zida je sve dopušteno a za ulicu ramena pravo, šminka i korak kao da ste sigurni u sebi iako niste.
U tome je moć.
Ne dozvolite nikada da vas neko žali jer to uglavnom laž. Svoje priče čuvajte za drage ljude a i njima ne govorite sve. Pustite da vaša sreća bude vaša. Pustite i da tuga bude vaša.
Mogu da saslušam a savet dajem ako sam pitana. Probajte.
Sa godinama sam naučila da ne pričam o mojoj sreći svima. Mogu da kažem uopšteno ali uglavnom ćutim.
Ponekad bih rekla sve a onda se uvek setim reči moje majke: Ćero, jedini pravi prijatelj sam ti ja. Niti ću biti ljubomorna, niti ću te ogovarati, niti će bilo ko znati.”
Tako radim i danas.
Bolje je u životu napraviti i poneku grešku nego misliti da je sve što uradimo idealno. Nije.
Iz svih tih grešaka naučimo gde da se ne sapletemo opet.
Bez obzira koliko smo dobro uvek će se naći neko ko će za nas reći da smo loši. I to je ok.
Da bi nas neko upoznao moramo da ga/je pustimo u naš život. Lagano.
Neke ljude namerno ne puštamo jer nam svojim postupcima pokazuju da nisu vredni ni sekund naše pažnje.
A neke ljude pustimo i upoznajemo polako.
Neke ljude čekamo da nam dodju kao dar od Boga.
Svako od njih dobije od nas ono što izazove.
Uvek verujem onome što neko izazove u meni. Nikako rečima. Reči su reči a dela su dela.
Potrudite se da uvek imate svoje srećno mesto. Za mene je to dom.
Volim moju kutijicu, moje ljubimce, moju fotelju u kojoj sedim i pišem obično. Volim taj mir doma mog. Ja sam ga takvim napravila.
Bilo je dana kada mi nije bilo ni do čega. Onda se kao ranjena zver ušuškam, pustim muziku, ponekad i suzu.
Ne dam da bilo ko uništi moj mini svet. Moj čardak ni na nebi a ni na zemlji.
Ovde sam bila i gladna. Nije sramota.
Svega je ovde bilo ali znate šta? Bilo je.
Ova žena je naučila da se iz pepela najbolje raste.
I pustila da me neko zavoli baš ovakvu. Temperamentu, emotivnu, iskrenu, impulsivnu, vernu. Mix svega u jednom telu. Ko ume da prepozna.
Da li me je strah? Naravno.
Strah da se neke stvari ne rasprše kao balon od sapunice. Umela sam kao klinka da pazim na njega kada mi padne na dlan.
Zato čuvam mnogo toga za sebe.
Pokažem svu emociju duše svoje jer sam od iste satkana samo nekome. Dovoljno.
Zato je strpljenje moć.
Moć da trajete nakon svega.
🦋 SuziSju 🦋 