Zašto spašavam pse ili mačke? Zato što moja duša to želi i da im kažem izvini za sve neljude oko njih.
Februar 2012-te. Hladno neverovatno, mislim da je temperatura išla do -15. Nekako odlazim na posao, vraćam se i žurim.
Upravo tog jednog hladnog dana zove moja Tam i plače. Mama, našla sam psa sa usečenom ogrlicom ali ne mogu da joj pridjem. Smrdi i na daljinu.
Ok, krećem a ti budi blizu nje.
Glad je naterala da pridje i pokušavamo da je nateramo da krene do kola. Taj prizor ću pamtiti dok sam živa. Vrat krvav skoro, inficiran, smrdi na daljinu.
Ne možemo da je ubacimo u auto.
Velika je. Ćerka zove druga da nam pomogne.
Ostalo je istorija.
Pregledana, rana sredjena.
Ostaje preko noći kod veterinara.
Nalazimo pansion i sutradan je odvozimo. Čovek divan.
Stavio je na posebno mesto i mazao vrat svaki dan.
Oglasile smo je i odlazile da je vidimo redovno.
Svako naše udomljavanje je bilo neverovatno. Tako je bilo i sa njom.
Dobila je ime Lepotica. To je i bila. Mix labradora i malinoa.
Na dan kada smo našu prvu pudlu Eli uspavali 08.04. ljudima iznenada umire pas. Zlatni retriver Tara.
Tog istog dana zvoni telefon mojoj Tam i vidim suze.
Sluša razgovor i meni traži ruku da je držim.
Čujem deo priče i čekam kraj.
Mama, ljudi žele da udome Lepoticu. Uginuo im je pas i zaljubili su se u njenu sliku.
Nakon par dana smo u pansionu. Ljubav na prvi pogled.
Možemo da joj dodamo ime uz ovo Lepotica? Naravno.
Za nas će biti Lepotica Nera.
Ulazi u auto kod njih a mi ih pratimo.
Kuća, dvorište, raj.
Da smo birale ne bismo izabrale bolji raj.
I mačka Gata je tu bez jednog oka.
Slobodna kao i uvek šetala je po dvorištu i imala druga u kući pored.
Bože koliko su je ljudi zavoleli.
Lepotica Nera ili Neca.
Divan ali uplašen pas.
Ko zna odakle se ona pojavila. Ko zna njenu priču.
Ko zna njenu muku.
Samo ona.
Dani i meseci su prolazili.
Putovala je sa svojim ljudima svuda.
Imala je i maramu oko vrata.
Imala je i svoju kućicu.
Imala i svoj krevet u kući.
Imala je sve.
Jednog dana je neko ukrao.
Za manje od 15 minuta je otvorena kapija i dok se žena okrenula nije je bilo.
Pobegla nije.
Od čega bi?
Živela je kao princeza. Voljena do koske.
Taj bol i suze svih nas ne mogu da opišem.
Tražena mesecima, oglašavana ali ništa.
I danas pamtimo njeno spašavanja. Njeno udomljavanja.
Želimo da verujemo da je negde srećna. Da je voljena kao što je mi volimo.
Odnela je deo duše nas četvoro.
Na slikama je ona i mislim da možete da shvatite tu ljubav.
Neco, Lepotice Nero…. I dalje te vidimo u svakom psu.
🦋 SuziSju 🦋 