Sanjala sam….

Sanjala sam noćas i zapamtila. Ne dešava se često.

Negde sam krenula držeći nekog za ruku. Lik ne vidim. Samo znam da mi ta šetnja prija. Znam da idemo negde ali ne znam gde smo krenuli.

Noć je i Mesec obasjava put. Zvezde su tu.

Srećna sam i taj dodir ruke mi prija. Topla ruka, nežna a opet jaka.

Pričala sam kako dugo nisam bila na moru.

Odjednom naša šetnja nije u mraku. Kao da smo za tren prošli mnogo.

I dalje ne vidim kome sam dala ruku. Nije ni važno dok mi prija.

Pijemo sok, hodamo i dalje napred. Odjednom sam na krovu kuće i gledam u zemlju. Osećam strah ali me njegova ruka još jače stisnu i čujem glas koji kaže – Ne brini, ja te pazim da ne padneš.

Verujem mu.

Razmišljam da mi nije važno ni ako padnem. Osećaj miline i sreće je tu.

Lagano hodamo po krovu i shvatam da mi pomaže da sednemo. I dalje mu verujem.

Pogledaj sada napred, kaže.

Kad ono u daljini nešto sija. Vetar mi lagano miluje lice, lišće blago šušti, ptice mi pokazuju da sam im uzela mesto.

More 🏖

Suza mi se lagano spustila niz obraz i osećam da mi on steže ruku.

Jesam li ti rekao da ćemo otići zajedno jednog dana? Nisi verovala.

Srce mi lupa kao ludo. Ej, luda ženo….pa ovo je super. Iznenadio te. Ko je još to uradio? Niko.

Brišem suze i odjednom smo blizu vode.

Jutro je, Sunce lagano izlazi i pokazuje da će biti lep dan. Ma i da je kiša meni je svejedno.

Puštam njegovu ruku, trčim, uzimam kamenčiće i pravim “žabice” na površini vode. Nisam zaboravila. I peškir je tu, sendvič, mali roze termos koji sam davno kupila mojoj Tam i u njemu kafa.

Dolazi i staje iza mene. Ne vidim ga i dalje. Nije mi ni važno.

Žmurim, okrećem se i opipavam lice.

Visok, proćelav, brada je tu. Rekla bih da znam ko je ali otkud on u mom snu? Nisam ga videla dugo. Zaboravila na njega.

Setih se i da ima dve tetovaže. Taman da otvorim oči….moja mačka je poželela da me poljubi.

Ne pamtim da sam imala lepši a čudniji san.

Njegovo ime je Vuk. Možda mi podsvesno život govori da nastavim kao vučica da se borim.

Možda.