Svakog decembra se lagano pripremam za prazničnu euforiju. Nekada sam sa majkom kupovala sitne poklone jer sam to volela. Volim i danas. Sa ocem smo brat i ja išli na Novogodišnji vašar. Nikada nije bilo para za nešto mnogo ali su mi te sitne radosti u srcu. Obavezno par vožnji u zabavnom parku i sladoled od šećerne vune pamtim i danas. Jedne godine smo kupili dve slike. Na jednoj uplakana devojčica a na drugoj uplakani dečak. Gde god da smo se selili to je bilo prvo što sam spakovala.
Sa godinama su i ti odlasci prestali. Porasli smo i vašar sam obilazila sa društvom.
Svako od nas željno očekuje Novu godinu. Verujemo da će nam doneti ostvarenje naših želja, da će ukloniti probleme.
Nekome se i to dogodi a neko se i razočara. Mix života nas tako nosi i kako se kome zalomi u podeli životnih karata.
Trudim se da Novu godinu gledam kao još jedan stepenik. Još jedan u nizu. A mnogo ih je iza mene a verujem da će ih biti dovoljno ispred mene.
Kada sam učila opet da hodam nakon, preloma skočnog zgloba, stepenice su mi bile cilj. Svakim danom da ih predjem što više.
I nije mi svaka stepenica bila ista. Iako su iste širine i visine pojedine su mi bile bolne. Pojedine lagane. Nekih se rado sećam, neke bih zaboravila.
Kao i godine.
Kako ćemo ih doživeti zavisi od nas samih. Zato se radujem svakom novom koraku. Svakom novom stepeniku napred. Ne kažem da su obložene zlatom i srećom ali ću ih ja tako gledati.
Zato volim da ukrasim dom.
Da kupim sitne poklone i ukrasim svaki sa mašnicama. Volim da poklanjam dragim ljudima nešto od srca. Nešto da ih nasmeje i dodirne dušu.
Poslednjih par godina Novu godinu dočekujem u društvu ljubimaca. Sama a opet srećna.
Verujte mi da je tako.
Poželim svim dragim ljudima i sebi isto – mir u duši, osmeh koji greje srce i ljubav. Zdravlje se podrazumeva.
Šta će doneti Nova godina?
Saznaćemo.
🦋 SuziSju 🦋 