“Sve što ti nisam rekla…
Nisam ti rekla da me strah. Tebe. Mene. Nas. Našeg odnosa. Njegove dubine. Moje želje da te razumem bolje.
Nisam ti rekla da nisam uvek jaka i da me to ljuti. I da ne volim sebe krhku. I da se bojim ponekad poraza i da sam se bojala odbijanja i da me mučilo da li ti zaista nešto značim.
Nisam ti rekla da nemam uvek odgovor. I da imaš neku snagu prodirati kroz moje zidove ma koliko da uspešno i brzo gradim nove.
Nisam ti rekla da se osećam nemoćno, dok gledam tvoje poruke i čitam sve što piše između redova. I da sam besna kad izgovoriš jedno, misliš drugo a zapravo osećaš nešto treće.
Nisam ti rekla da ih brišem, jer bi te to povredilo. A brišem ih jer od tebe bežim. Sve vreme, dok zapravo pričam kako si ti taj koji je podigao zidove. Bežim, jer prvi put ne želim pobeći, ne zaista. I to me plaši.
Nisam ti rekla da te čitam. Po tvojim rubovima i u nutrini. Da mi je jasno sve, da sve znam i da te ne osuđujem.
Nisam ti rekla da iako ne odobravam ni način ni razloge zbog kojih si me probao od sebe udaljiti, to ne menja činjenicu da mi je stalo. Možda previše.
Nisam ti rekla da ćeš osetiti moju odsutnost, ne kao kaznu već zato što iskreno ne znam šta bih s tobom? Jer ja ne znam nikoga voleti na pola. Ne znam biti pola osobe i pola prijatelja i pola žene i pola ljubavi i pola oslonca i pola duše. I radije sam negdje daleko no da ti budem išta na pola.”
Nepoznat autor
🦋 SuziSju 🦋 