Bol 🎩

Kada je srce puno tuge svako od nas se sa tim nosi kako ume. Moj način je tišina.

Prosto zaćutim i pustim vreme da me izleči. Da li mi je uspelo? Jeste.

Ne znači da će svako moći isto ali sam svoje umorno srce spasila mirom. Nečinjenjem mnogo toga što obično kažemo da “se nama to nikada neće desiti”.

Moj bol me je naučio da ne dajem sebe tek tako. Da volim ovu ludaču koju vidim u ogledalu.

Vremenom sam otupela na mnogo toga. Praveći štit napravila sam da teško verujem bilo kome.

Nije to put kojim trebate da krenete. Uvek ali uvek gledajte kako da pomognete sebi. I ako se saplete pa šta? Ustanete i samo napred. Nazad vas ništa ne čeka.

Bol me je napustio kada me naučio da živim sa tim. Da živim onako kako nisam ni mislila da mogu. U neku ruku me je spremio za sve naredne boli, koji će doći, a bilo ih je, verujte mi.

Ne znam ponekad šta je gore. Bol koji nastaje delima ili onaj koji nastaje ravnodušnošću. Oba udaraju u sve pore našeg tela.

Mislila sam da neću moći da vratim osmeh iz tišine ali sam potcenila sebe.

Vratila sam osmeh, vratila i suze ako treba i obećala sebi da me NIKO više neće povrediti.

E vala ne dam ni mrvu duše, ni mrvu emocija, ni mrvu pažnje unapred.

Pogrešila sam jednom i povredila čoveka koji me je istinski voleo. Tada nisam umela da prepoznam. Još je sve bilo sveže i povukla sam potez zbog kojeg se kajem. Ono što sam ja tišinom izlečila uradio je i on.

Bol….

Ponekad je pretežak i vuče na dno ali ako vas ne nauči nečemu uzalud sve.