Koreni 🌼

Potičem iz radničke porodice, otac je bio vozač tramvaja a majka domaćica a kasnije čistačica. Brat i ja nismo išli na letovanja ili zimovanja. Dva i po meseca smo provodili u selu kod dede i babe. Mogu vam reći da sam uživala. Pamtim daj deo odrastanja kao nešto predivno.

Niti sam patila za morem jer sam znala koliko novaca moji roditelji imaju. Pomagala sam ali i odmagala dedi, ponekad smetala babi i majci ali sam bila srećna. Išla sa braćom i sestrama svuda. Na slave, vašare i na njivu. Brala kruške, šljive, pasulj, papriku i paradajz spremala za pijacu. Pakovala sir sa babom. Pomagala oko krava, svinja, kokošaka, bežala od ludog petla.

Prvi put sam otišla na more sa drugaricom sa 18 godina kod njene rodbine u Omiš. Tamo sam pojela najbolju pizzu na svetu i popila domaće vino božanstveno.

Nikada nisam bila ljuta na roditelje jer sam znala koliko možemo da se pružimo.

Sećam se da me je otac vodio kod krojača da mi šiju pantalone. Sećam se i naftarice i oca koji nosi naftu.

I nije to tema. Baš me briga, nisam bila nesrećna nimalo

Svoje roditelje i sebe sam obradovala odličnim uspehom u školi i na fakultetu posle.

Sve ono što nisu mogli da priušte meni i bratu je bilo potpuno nebitno jer smo imali ljubav. Imali smo roditelje za primer. I znam da su jedva odvojili za školu stranih jezika i nisam ih razočarala. Zato kada napišem da ne idem nigde na odmor, ne želim da shvatite da sam očajna jer nisam. Naučila sam da je mnogo važnije nešto drugo. Mir u domu i ljubav kojom sam bila okružena. To nema cenu. ❤️❤️❤️