Ljubavna bajka

Rekoh skoro da ne umem da pišem o ljubavi jer da nešto znam istu bih imala. Valjda se kockice nisu poklopile. A i što bi realno. Ne mora sve da bude u tom nekom redu.

Kaže moja drugarica da moram ovaj štit da sklonim ali kako. Ne ide to tako kada se čovek jednom opeče. Bojim se da bih krenula u patetiku a to ne podnosim. Zato sada pišem ljubavnu bajku koja nema veze sa istinom ali mozak mora da vežba malo. Možda mi se vrati osećaj. Hmmm….videćemo.

Besciljno je lutala ulicama grada tražeći ruž boje krvi koji tako voli da svojim usnama. Voli i on ali ga obično pojede od želje da isti skine što pre. Nogama je hodala kao da zemlju ne dodiruje. Zaljubljena posle dužeg vremena samo je pevušila omiljenu pesmu i igrala. Ljude nije primećivala a i što bi. Njenu sreću i smeh ne može da pokvari niko. Najzad je pronašla ono što želi. Kupila i nastavila dalje.

Za nju je ljubav bilo nešto nestvarno. Znala je da tamo negde postoji ON koji će je voleti ovakvu – savršeno nesavršenu. I znala da će je pronaći. Prepoznaće se oči, duše, tela, dodiri, miris kože i poljubac. O taj nestvarni osećaj da nekome pripadate.

Nije volela gužvu. Nekako se sa godinama osamila i naučila da uživa u svakom danu. U trčanju sa svojim psom koji više nije bio malo štene. Nekada je mogla da ga nosi u naručju a sada je to već veliki dečko koji je bio njen svet. Ona njegov. Naučili su na samoću i ritam dana. Bacanje loptice, vožnja do Ade i trčanje dok ne padnu oboje od umora.

Mnogo vremena je prošlo u čekanju tog gospodina pravog. Valjda ga nije ni tražila. Pustila je da vreme pokaže i donese nove mirise, glasove i poglede. Nije se ni trudila da primeti poglede ako ih je i bilo. Ma svi su isti – mislila je. Ne bi da se vezuju ali bi uredno da joj skinu gaćice i pokažu „ono što do sada videla nije“…. Ne budite smešni.

Umalo da u tom svom svetu i uživanju ne primeti dva plava oka, bradu prosedu, kosu kratku. Pogledi su im se sreli i posle dužeg vremena je osetila da kolena nisu njena. Uhvatio je za ruku da se ne saplete. Pas je veselo skakutao oko nje. Nasmejala se i rekla: Dobro sam Beni, ok je.

Onda se okrenula ka njemu i opet pogledala te plave oči. Hvala mnogo, eto umalo da padnem. Tu sam ja….reče glas koji je još jednom mogao da joj sredi kolena. Red je da se predstavim….. Ja sam Djordje a vi? Kako se zove nema pojma. Stao mozak u sekundi. Uh, izvinite, ja sam Aleksandra.

Drago mi je Aleksandra. Takodje. Hoćete da popijemo piće ako imate vremena. U blizini je Režiser i imaju najbolju kafu. Beni je skakao pored nje i kao da je govorio daaa daaaa. Može, rekla je. Idemo tamo jer sam i krenula do njih. Hodali su lagano jedno pored drugog. Lagano se upoznavali. Ono što je bilo zajedničko za oboje je da su sami, da su odustali od toga da pronadju bilo koga. Naručuju kafu sa keksom i sa karamelom. Beni dobija vodu. Ubrzo on uzima njenu ruku i kaže: Drago mi je da si se danas pojavila. Bio sam nešto tužan i došao sam da presaberem svoje misli. Hvala ti što si takva, obična, normalna i što voliš ovog ludaka koji mi gura ruku čim te dotaknem.

Od tog susreta su prošle dve nedelje. Nisu se odvojili od tog dana. Svako je sa Ade krenuo svojim kolima ali su se uveče našli, popili piće i ljubili strasno kao da sutra ne postoji. Taj isti ruž koji je danas kupila je nestao u trenutku sa usana. Ubrzo su bili u njegovom stanu. Skidali odeću sa sebe, oboje željni emocija, dodira, preplitanja nogu i naga tela do jutra. To su i uradili. Pojeli čokoladu, popili vodu i zaspali kao da su jedno.

I nije tačno da ljudi ne žele obavezu jer odnos izmedju dvoje, ako je pravi, nije obaveza. To je mix razgovora, pogleda, dodira, spremanja hrane, odličnog seksa i kupanja zajedno. Spavanja do jutra jedno pored drugog. Šetnja sa psom, ljubljenje u rame, vrat, kupovina zajednička u obližnjoj prodavnici. Ljudima koji žele samo jedno oboje savetuju da se prepuste i poveruju.

Moja prva ljubavna bajka.